Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''Nezavisnost''

7. jun 2010.

13. maj 2010. Z A K LJ U Č C I S A O K R U G L O G S T O L A
U Beogradu je, 26. aprila 2010. godine, u organizaciji Granskog sindikata saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ i Sindikalnog instituta za saradnju i razvoj Španije (ISCOD), uz finansijsku podršku Španske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (AECID), organizovan Okrugli sto pod nazivom “Prodaja „Telekoma Srbija“: Da ili Ne?” u okviru koga su razmatrane moguće posledice sprovođenja odluke Vlade R. Srbije o prodaji 40% akcija ove kompanije. Osim predstavnika sindikata „Telekoma Srbija“, „PTT“ „Nezavisnost“ i rukovodstva UGS „Nezavisnost“, učesnici skupa su bili i predstavnici Međunarodne organizacije rada, Friedrich Ebert Stiftung, Swiss Labour Assistance, Unije poslodavaca Srbije, ekonomski eksperti i stručnjaci u oblasti akcionarstva i telekomunikacija (prof. dr Danijel Cvijetičanin, prof. dr Mlađen Kovačević, Branko Pavlović, Aleksandra Smiljanić...), kao i predstavnici domaćih i inostranih medija. Na Okruglom stolu je konstatovano da je navedena odluka Vlade u javnosti izazvala prilično kontraverzne i često dijametralno suprotne stavove, te da je ona, imajući u vidu da se radi o strateški važnoj odluci, morala da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka uz uvažavanje pozicije i interesa zaposlenih u ovoj kompaniji, ali i svih građana R. Srbije. Imajući u vidu da je Granski sindikat saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ već nekoliko puta ukazivao na potrebu da predstavnici vlasti kroz dijalog sa poslovodstvom „Telekoma Srbija“ i sindikatima pre prodaje polovine državnog paketa akcija, kroz dijalog pokušaju da usklade potrebu za sticanjem svežeg kapitala i interesa zaposlenih i građana R. Srbije, te da su oni i svojim odbijanjem da učestvuju u radu ovog skupa još jednom potvrdili svoju nespremnost da do toga dođe, nakon Okruglog stola organizovana je Konferencija za medije na kojoj su izneti sledeći ZAKLJUČCI:  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI prodajama strateški važnih preduzeća, koje su usmerene na pokušaje prikrivanja propusta Vlade, ispunjavanje obećanja data međunarodnim finansijskim institucijama ili pokrivanja budžetskog deficita, kao i održavanje privida postojanja socijalnog dijaloga, korišćenje tripartitnih pregovora kao „domokratsko-populističkog“ ukrasa, te ugrožavanje osnovnih prava radnika.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI namerama Vlade R. Srbije da izvrši prodaju polovine državnog vlasništva „Telekoma Srbija“ zbog potencijalno vrlo izvesnih negativnih posledica sa stanovišta obima investicija, kvaliteta i cene usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI bilo kakvim daljim aktivnostima na prodaji „Telekoma Srbija“ bez prethodne detaljne analize svih negativnih posledica prodaja sličnih kompanija u drugim zemljama.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI smanjenju broja zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i telekomunikacionoj industriji bez prethodno usaglašenog Socijalnog programa sa sindikatima.  Sindikat „Nezavisnost“ ZAHTEVA da se socijalni dijalog i mehanizmi za njegovu realizaciju dosledno implementiraju kao demokratski metod rešavanja problema i od Vlade R. Srbije ZAHTEVA odgovore na pitanja: 1. Ako su zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri državni u mnogim zemljama sa najboljim telekomunikacionim sistemima (Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska…), koje to razloge ona ima da se ponaša drugačije? 2. Ako je R. Srbija 2002. godine ponovo otkupila 29% vlasništva u „Telekomu Srbija“ i nakon toga obavila značajne akvizicije u okruženju (Telekom R. Srpske i M:Tel Crne Gore), koje to razloge ona ima da sada sve to „prepusti“ stranom vlasniku? 3. Ako se zna da je dobit „Telekoma Srbija“ prošle godine bio 155 mil. EUR, da je mobilni operater „Mobtel“ već prodat za 1,5 mlrd. EUR, da je prema informacijama iz medija Deutsche Telekom spreman da plati samo 800 miliona za navedeni paket akcija, te da se ne zna da li se sa prodajom „Telekoma Srbija“ prodaju i telekomunikacioni kanali, koje razloge ona ima da u uslovima kada cene telekomunikacionih kompanija u svetu, nakon drastičnog pada, počinju da rastu ubrzava proces i insistira na što bržoj prodaji? 4. Ako se zna da su građani decenijama unazad ulagali sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova“ za telefonski priključak, kako će država obešteti ovaj deo korisnika “Telekomovih” usluga i koji su to motivi Vlade da drastično poveća pretplatu, ako se zna da bi se prodajom ovaj novac direktno prelio stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija? 5. Ako se zna da je najozbiljniji “kandidat” za kupovinu Deutsche Telekom, kako će država sprečiti obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih), obzirom da bi on kao većinski vlasnik verovatno postao potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?  Ukoliko Vlada R. Srbije ignoriše navedene zaključke i zahteve, Sindikat “Nezavisnost” će svim zakonskim i sindikalnim sredstvima borbe pojačati svoje delovanje u cilju zaštite interesa zaposlenih u “Telekomu Srbija” i građana R. Srbije i, u tom smislu, zahtevati podršku Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne organizacije rada, Evropske komisije i domaćih i inostranih medija (posebno elektronskih). U Beogradu, 29. april 2010. godine GS SiTEL „Nezavisnost“ Aleksandar Titović, predsednik

14. april 2010. PROTIVIMO SE PRODAJI VEĆINSKOG DELA TELEKOMA - OPET ,,POSAO DECENIJE’’
Po svemu sudeći, u Telekomu je izvesna promena strukture kapitala. Naime, na sednici održanoj 26. marta, Vlada Republike Srbije je odlučila da na međunarodnom tenderu proda 40 odsto državnog dela Telekomu. Koliko je nama poznato, Upravnom odboru JP „PTT Srbija” će biti naloženo da 80 odsto akcija, koje poseduje u Telekomu, prenese državi, bez naknade. Inače, preostalih 20 odsto akcijskog kapitala pripada grčkom OTE-u, koji je u većinskom vlasništvu „Dojče Telekoma”. Povodom svega rečenog, Sindikat PTT „Nezavisnost”je očekivao prodaju Telekoma,ali smatra da država treba da ostane većinski vlasnik Telekoma i da kontrola upravljanja nacionalnom telekomunikacionom kompanijom ne sme biti dovedena u pitanje. Iskustva brojnih zemalja sa razvijenom tržišnom privredom – Luksemburg, Belgija, Finska, Norveška, Italija, Švajcarska, Slovenija i slično – pokazuju da su dominantni telekomunikacioni operatori državni. A mi uporno hoćemo da ovaj važan nacionalni resurs olako prepustimo strancima, iako ekonomisti na glasu tvrde da telekomunikacije donose profit, zagarantovane prihode, sigurnu zaradu, čemu u prilog ide i činjenica da je ekonomska kriza najmanje pogodila upravo ovaj sektor. Uostalom, ako nismo za poređenje sa razvijenim zemljama, dovoljno je da se učimo na greškama zemalja iz susedstva. Gorko se kaju oni koji su prodali većinski deo svojih telekomunikacija, jer je novi gazda, umesto ulaganja u širenje delatnosti, umesto razvoja novih servisa i uvođenja pogodnosti za korisnike, najpre otpuštao veliki broj radnika, zatim podizao cene pretplate, telefonskog priključka, usluga i, na kraju, preko svojih satelitskih kompanija iz države u kojoj ulaže, s obrazloženjem neophodne investicije, iznosio finansijska sredstva u svoju matičnu državu, tako da je na završetku poslovne godine iskazivao minimalnu dobit. Sindikat Nezavisnost, naravno, zabrinjava zaštita interesa šire društvene zajednice, pa smo, baš kao i grupa autora koji su poslali otvoreno pismo Borisu Tadiću, predsedniku Republike, željni da saznamo koji su stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, učestvovali u izradi studije opravdanosti Telekoma? Još više nas plaši činjenica da će Pošta Srbije ponovo ostati kratkih rukava? Nije bilo dovoljno što je poštanska delatnost, po nalogu države, decenijama ulagala u stvaranje telekomunikacione infrastrukture, na uštrb svoje osnovne delatnosti. Mi i dan danas imamo ručnu preradu poštanskih pošiljaka i mučimo se nekoliko decenija da zatvorimo finansijsku konstrukciju za izgradnju Glavnih poštanskih centara. Nije bilo dovoljno, što su nam u prvoj privatizaciji sve uzeli. Za uzvrat smo prepušteni nemilosrdnoj nelojalnoj konkurenciji, u vidu mnogih privatnih poštanskih operatora za koje ne važe nikakva pravila tržišne utakmice, čak ni porez ne plaćaju. Nije bilo dovoljno, što smo 2002, opet po nalogu države,za ,,POSAO DECENIJE“ stavili svoje najvrednije zgrade pod hipoteku i podigli kredite za otkup 29 odsto akcija od Italijana. Konačno, ako prenesemo državi akcije Telekoma, ko će nam i kako nadoknaditi taj veliki gubitak, jer samo smo u prošloj godini od Telekoma prihodovali skoro 20 odsto ukupne zarade Preduzeća, odnosno oko 4,4 milijarde dinara. Shodno svojoj osnovnoj ulozi da brinemo o položaju i standardu zaposlenih, najviše nas plaše mogući viškovi radne snage,takođe će nam biti potrebno mnogo truda ,napora i rada kako bi smo nadomestili prihod od Telekoma, i obezbedili redovne zarade za zaposlene u Pošti. Još jedno veliko pitanje je i kako država namerava da spreči obezvređivanje akcija malih akcionara, naročito sadašnjih i bivših PTT radnika. Primera radi, ako 40 odsto državnog dela Telekoma kupi „Dojče Telekom”, koji već ima 20 odsto preko OTE-a, zašto bi, kao većinski vlasnik, uopšte bio zainteresovan za kupovinu akcija od malih akcionara? Naše su oči uprte u poteze države. Sindikat PTT „Nezavisnost” insistira da Vlada Srbije preispita svoju odluku o privatizaciji Telekoma, jer smatramo da postoje druga kvalitetnija rešenja koja će biti u interesu države, radnika i svih građana Srbije. Naš utisak je da ova privatizacija ima smisao samo za predstojeću predizbornu kampanju. Međutim, podsećamo da ćemo i posle izbora morati da radimo i da živimo. Postavlja se pitanje – OD ČEGA? Sindikat J P.PTT.Saobraćaja,,Srbija“ ,,Nezavisnost“

24. februar 2010. POKUŠAJ DISKRIMINACIJE
Poštujući utvrđenu zakonsku proceduru, Ujedinjeni granski sindikati „Nezаvisnost” pripremili su se za proces utvrđivanja reprezentativnosti na nivou Republike Srbije, koji je trebalo da se obavi 22. februara 2010. godine. Za tu namenu, naša sindikalna centrala je prikupila i objedinila pristupnice svih svojih članova, kako bi Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti mogao da izvrši neposredan uvid. Podsećamo članstvo i javnost da Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti, prema odredbama Zakona o radu, čine predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca, Saveza samostalnog sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”. Međutim, neposredno pre samog prebrojavanja pristupnica UGS „Nezavisnost”, dobili smo informaciju da će u ovom činu, sem članova Odbora, sudelovati i neki drugi pojedinci i organizacije. Dakle, po nečijoj zamisli i nalogu, Sindikatu „Nezavisnost” je pripremljen „odbor za doček”, sastavljen od grupe nepoznatih ljudi koji su iskazali znatiželju da, mimo zakona, budu akteri procesa utvrđivanja reprezentativnosti. Otuda je naša sindikalna centrala reagovala odlukom da ne učestvuje u jednoj takvoj, unapred pripremljenoj ujdurmi. Štaviše, budući da smo se uvek zalagali za poštovanje prava i pravde, nameravamo da sve vratimo u zakonske okvire, te ćemo predati krivičnu prijavu protiv resornog ministra, gospodina Rasima Ljajića, i zahtevati da se naša reprezentativnost utvrdi u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, koji ne poznaje ovakve improvizacije. Od nadležnih sudskih organa očekujemo brzu reakciju, kako bi ovaj očigledan pokušaj diskriminacije i šikaniranja našeg sindikata bio osujećen. Napominjemo da UGS „Nezavisnost” broji oko 200.000 radnika u Srbiji i da ima potrebnu snagu, energiju i volju, da i ovog puta istraje u svojim zahtevima. Već smo preduzeli prve korake da obavestimo ovdašnju javnost, ali i naše kolege iz inostranstva, to jest međunarodne organizacije kojim pripadamo, o pokušaju kršenja elementarnih sindikalnih prava.

14. januar 2010. UKLJUČITE NAS U PRIPREMU NOVOG ZAKONA O AKCIJAMA
S obzirom da se u javnosti pominju moguće izmene i dopune Zakona o akcijama, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost” uputio je zahtev Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da se što hitnije i sindikalni predstavnici aktivno uključe u pripremu novog zakonskog rešenja. Posebno ističemo da se suština najavljenih izmena u dobrom delu poklapa sa predlozima Sindikata „Nezavisnost” od pre dve godine, kada smo ofanzivno i s razlogom osporavali model ministra Mlađana Dinkića i ponudili drugačije viđenje, koje bi u konačnom zbiru dalo značajno bolje rezultate po zaposlene u preduzećima čije se kapital privatizuje. Iako smo se i tada i sada zalagali za akcije bez ucena, već po pravu i pravdi, iako smo potezali i najoštrije mere sindikalne borbe, nismo, nažalost, uspeli da ubedimo vlast, pa čak ni kolege iz drugih sindikata, da je reč o pokušaju prevare koju mnogi priželjkuju zarad pokretanja unosnog biznisa zvanog „kupiti bagatelno radničke akcije”. Ali, ne propustimo makar ovu šansu da se ublaži već učinjena šteta! U pomenutom zahtevu, upućenom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, naveli smo da poziv za učešće u kreiranju novog zakonskog rešenja očekujemo i zato što smo reprezentativna sindikalna centrala na nacionalnom nivou (UGS „Nezavisnost”), ali i u većini preduzeća čija je imovina predmet raspodele akcija („Pošta Srbije”, Aerodrom „ Beograd”, Poštanska štedionica, JAT, Telekom....). To je, složićete se, sasvim dovoljno da za početak budemo shvaćeni (a nadalje i prihvaćeni) kao ozbiljan socijalni partner. Pošto je akcionarstvo nova i za većinu malo poznata problematika i kako se podela akcija Telekoma uveliko najavljuje za ovu godinu, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost” je odlučio da posebnu pažnju posveti edukaciji članstva. A kada naši sadašnji i bivši radnici i zvanično postanu mali akcionari, pozvaćemo ih u udruženje akcionara, koje ćemo istog trenutka osnovati. Zajednički nastup je efektniji i efikasniji u zaštiti interesa malih akcionara. Dakle, drage kolege, spremni smo da vam pružimo svaku pomoć, informaciju, savet, kako biste mogli ovo pravo, koje se dešava samo jednom u radnom veku i u životu, na najbolji način da pretvorite u konkretnu korist za sebe i svoju porodicu.

8. septembar 2009. DA LI SU ZAPOSLENI JEDINI PROBLEM U JATU?
» Detaljnije

3. avgust 2009. Destimulativne mere i za zaposlene i za poslodavce
Novi harač koji ministarka finansija Diana Dragutinović želi da predloži Vladi Republike Srbije, a za koji ovih vrelih dana saznajemo iz medija, nedopustiv je i neprimeren, smatramo mi koji pošteno svoj hleb zarađujemo kod stranog poslodavca. Ljuti smo i razočarani, jer odgovorno tvrdimo da dodatno oporezivanje i otimanje 20 odsto od plata većih od 40.000 dinara, najviše šteti najuspešnijim kompanijama koje posluju po zakonu i pune republički budžet. Takve mere su u najmanju ruku destimulativne, kako za zaposlene tako i za poslodavce. Sindikat „Nezavisnost-Telenor” zahteva od naših vajnih političara da nas poštede svojih „genijalnih” ideja, jer od našeg rada živi armija državne birokratije, penzioneri, nezaposleni i svi drugi. Udarite gospodo političari po sivoj ekonomiji i konačno uvedite red u sferi u kojoj se na crno vrte milioni i milioni dinara! Da li je nekom palo na pamet da nam takvim neodgovornim potezima direktno ugrožavate radna mesta? Ako je poslodavac pritisnut velikim dažbinama, vođen čistom ekonomskom logikom, verovatno će prvo pribeći otpuštanju radnika. Za svoja radna mesta smo strepili i pre nekoliko leta, kada ste nas prodavali i zadovoljno trljali ruke zbog stranog kapitala u državnoj kasi. Međutim, tada ste se deklarisali kao dušebrižnici za nas zaposlene, a sada, kada su pale maske, jasno je da ste spremni da nam zarijete nož u leđa. Podsećamo da je menadžment „Telenora” već izrazio nezadovoljstvo, kao i druga dva operatera u Srbiji, zbog dodatnog poreza na mobilnu telefoniju. Kada su se obratili resornoj ministarki Jasni Matić, odgovorila je da se slaže s njima ali da ne može ništa učiniti. Da li se neko pozabavio pitanjem koliko će ova nepopularna mera zastrašiti potencijalne investitore u vreme kada Srbija vapi za ulaskom stranog kapitala, jer njena privreda grca pod naletom globalne finansijske krize? Sindikat „Nezavisnost-Telenor” poručuje svom članstvu i kolegama da nećemo sedeti skrštenih ruku i gledati ovu nepravdu. Štaviše, poslužićemo se svim raspoloživim sredstvima i oblicima sindikalne borbe u okršaju sa državom koja stalno smišlja nove namete, koja osiromašuje svoje građane i gura ih u socijalnu propast. Podsećamo da je Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost”, čija smo jedna od brojnih delatnosti, već angažovao advokatsku kancelariju i pokrenuo spor za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata u državnoj administraciji i javnom sektoru, i da je pri tome dobio podršku sindikalaca iz inostranstva. Kako i predlozi novog harača, skriveni pod plaštom mera štednje, krše Ustav i kose se sa brojnim odredbama međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja, može se desiti da od naše sindikalne centrale zatražimo isti potez, ne bi li zaštitili prava i interese zaposlenih u Telenoru.

20. jul 2009. OCENA USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM SMANJENJU PLATA U JAVNOM SEKTORU
Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' predao je 17.juna 2009.godine pod rednim brojem IUz-97/09 Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata u javnom sektoru i predložio PRIVREMENE MERE tj. da Ustavni sud donese Rešenje kojim će se obustaviti izvršenje osporenog Zakona (Službeni glasnik RS, br 31/2009.), čija se ustavnost ocenjuje, i s obzirom da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti štetne posledice za sve zaposlene kod ovih poslodavaca. Obaveštavamo Vas da je Ustavni sud u zakonskom roku, 17.jula 2009., razmotrio naš Zahtev i predmet '''' dostavio Narodnoj skupštini na mišljenje, u smislu člana 33. Zakona o Ustavnom sudu, inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 1. stav 1., člana 4. stav 1. i čl. 7. i 8. Zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 31/09).(predmet IUz-97/09)''''

18. jun 2009. INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI
» Detaljnije

4. jun 2009. POKRENUT SPOR ZA OCENU USTAVNOSTI
Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' angažovao je advokatsku kancelariju i pokrenuo spor za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. Ovim zakonom je prekršen Ustav po više osnova, a kosi se i sa brojnim odredbama međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja. Kao prvi korak u sporu protiv države Srbije, Sindikat ''''Nezavisnost'''' traži uvođenje privremene mere za odlaganje primene pomenutog zakona. U borbi za ostvarivanje narušenih radničkih prava, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' je dobio podršku i kolega iz inostranstva. Na majskoj konferenciji UNI-a, čiji je punopravni član i ovaj srpski sindikat, dogovoreno je da UNI iskoristi svoj uticaj u Međunarodnoj organizaciji rada, kako bi se izvršio pritisak na vladajuće strukture u Srbiji zbog najnovije diskriminacije zaposlenih.

5. decembar 2008. OBAVEŠTENJE
Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' obaveštava sve zaposlene Vlada Republike Srbije namerno hoće da izigra postignuti dogovor sa Socijalnim partnerima – Reprezentativnim Sindikatima i poništi sopstvenu ODLUKU o davanju proširenog dejstva Opštem kolektivnom ugovoru. Ovakva odluka imala bi za posledicu TOTALNO uništenje institucije Socijalno – ekonomskog saveta i dosadašnjih napora da se razvije partnerstvo i poverenje kroz socijalni dijalog države, poslodavaca i sindikata. Urušenjem postignutih demokratskih vrednosti građenih kroz socijalno – ekonomski savet vratili bi se neminovno u diktatorske devedesete godine kada su se upravo događale ovakve i slične stvari: da država ne poštuje svoje zakone i svoje odluke. Podsećamo: Odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije (davanje proširenog dejstva OKU) potpisao je Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić samo pre nepunih mesec dana – 06. novembra 2008.godine. Ukoliko Vlada Republike Srbije ne sprovede sopstvenu Odluku o proširenom dejstvu OKU, sindikat ''''Nezavisnost'''' će otpočeti sa opsežnim pripremama za organizovanje velikih PROTESTA I ŠTRAJKOVA početkom 2009.godine. POZIVAMO SVE ZAPOSLENE DA SE PRIPREME I UČESTVUJU U MASOVNIM PROTESTIMA I ŠTRAJKOVIMA RADNIKA – ZAPOSLENIH U SAOBRAĆAJU I TELEKOMUNIKACIJAMA, ZDRAVSTVU, SOCIJALNOJ ZAŠTITI, PROSVETI, KULTURI, UPRAVI I PRAVOSUĐU, KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA I SVIM DRUGIM PREDUZEĆIMA KOJA ĆE BITI POGOĐENA DECENIJSKOM PREVAROM DRŽAVE. Glas više na izborima daje mandat! Glas na ulici ga oduzima!!! Možda nas Vlada Republike Srbije poziva da na ulici i radnim mestima zatražimo nove izbore? GRANSKI SINDIKAT SAOBRAĆAJA I TELEKOMUNIKACIJA ''''NEZAVISNOST''''

25. novembar 2008. AKCIJE O KLIN
Ovih dana se, posle stidljivih najava, već javno govori da preko pet miliona građana Srbije, koji su naseli na predizborna obećanja ministra za sve srpske pare-gospodina Dinkića, neće dobiti više od pedeset evra od akcija. Ispade tako je ministar Dinkić sačuvao kontrolu (i šićar) nad parama građana Srbije, a njima, lakovernim glavama je bilo dovoljno što su se u redovima pred šalterima lepo upoznali sa komšijama. Ali građani imaju pravo da budu lakoverni, jer nije ni deljeno ono što su oni direktno stvarali. Imaginarna državna imovina je uvek bila Alajbegova slama i od nje se niko nije okoristio. Izuzetak su akcijski fondovi sa Kajmanskih, i sličnih ostrva, koji pokupovaše sve u Srbiji. Istina, njihovi pravi vlasnici nisu poznati, ali su im rukopisi prepoznatljivi i nije daleko vreme... Nas kao sindikat više interesuje šta je sa nama koji smo godinama pravili hidrocentrale, termocentrale, železničke šine, kupovali lokomotive, gradili aerodrome, nabavljali avione, podizali pošte, uvodili telefone? Treba li podsetiti da smo kao sindikat ’’Nezavisnost’’ na vreme ukazali šta nam se sprema i šta je pozadina svega. Kada smo videli da je medijska buka koju podiže vladajuća klika (na čelu sa Dinkićem) preglasna, da bi običan svet shvatio o čemu se radi, izašli smo na ulice Beograda. Nije vredelo, jer su nas sabotirali i ljudi iz naših redova, organizovani u famoznu Konfederaciju slobodnih sindikata. O tempora, o mores! GDE SU NAŠE PARE, KOJE SMO ZARADILI, GOSPODO MINISTRI I LAŽNI SINDIKALCI? Podaci su stvarno obeshrabrujući. Imaginarnim planom pomenutog ministra, ili bolje rečeno planiranim zamajavanjem naroda, od prodaje 15 odsto akcija preduzeća privatizovanih tenderskom metodom trebalo je da se prikupi oko 250 miliona evra. Za sada je prikupljeno nešto manje od 70, i svaki građanin treba da dobije ispod 14 evra. Namerno napravljena komplikovana situacija sa prodajom manjinskog paketa već dobro prodatih firmi je praktično nemoguća. Zbog postojeće zakonske regulative sadašnji većinski vlasnici nisu za to da pod nižim cenama otkupe ostatak, pošto i sa 51 ili 70 odsto akcija efikasno upravljaju duvanskom industrijom ili Beopetrolom. I ponovo moramo pomenuti Mlađana Dinkića i podsetiti se njegove izjave: ’’Niko neće dobiti manje od hiljadu evra.’’ Televizije su prenosile, novine pisale, a građani gutali. Novinari dobijali godišnje nagrade za što bolju interpretaciju ove izjave. Trebalo je samo prodati naša preduzeća. Nama bi sledovao socijalni program i u najvećem broju gubitak radnog mesta. Ali koga je briga za nas? Međutim, nešto se događa. Narod bi rekao-u laži su kratke noge. Neki su se dozvali pameti, a i počela je velika svetska kriza i smanjio se broj potencijalnih kupaca, jer je pooštrena kontrola finansijskih tokova u svetu. Takođe, neki strateški poslovi oko energetike su počeli da se realizuju u državnom, a ne u interesu raznih ’’G’’ grupa. Konačno, počelo je da se shvata da Telekom može zarađivati i za nas, a ne samo za strance. A i gorivo je poskupelo, tako da je i Jat ostao državni. Postavlja se ono suštinsko pitanje-gde naći pet milijardi evra da se održi obećanje? Toliko para u Srbiji nema niko, niti će skoro imati, računajući tu i državnu kasu. Car je go, govori stara poslovica. Nažalost, problem je što je i građanin go, ali ga i dalje svlače. Istina je da je Sindikat ’’Nezavisnost’’ ukazao na manipulaciju. Učinio sve da se ona spreči, ali već poslovična lakomost, i verovanje vlastima i galamdžija u njoj, učinili su da ostanemo u manjini. Zato sada s pravom dižemo glas. Zaustavimo dalju prevaru, promenimo zakone i realno ponašanje tako da sačuvamo naša preduzeća i (p)ostanemo zamajac razvoja. Samo tako ćemo doći do hiljadu evra. Pa ako Amerika podržavljuje finansijski sektor, a uskoro će i automobilsku industriju, zašto bi mi privatizovali Telekom ili EPS, naročito ako to znači da bi hiljade naših kolega ostalo bez posla? Ni ovog puta nećemo likovati zato što smo bili u pravu, niti javno prozivati one koji su nas prevarili, ali hoćemo da se čuje naš glas. Zato što umemo da mislimo, i ne činimo to samo svojim tekućim računima. Hoćemo da verujemo da je vreme samozvanih eksperata iza nas. HOĆEMO PRAVDU!

21. novembar 2008. I OVAKO I ONAKO

Teško je ovih dana otići na utakmicu, u prodavnicu, sresti se s prijateljima na slavi, a ne razmatrati svetsku ekonomsku krizu, koja samo što nije došla do nas. O tome bruje vesti i raspisuju se novine. Prosto da se čovek sažali nad krupnim finansijskim kapitalom koji je pretrpeo ogromne gubitke, a niko ni da natukne da je to samo deo izmišljenog novca, stvoren pljačkanjem svih onih kojima je pristup u tom delu svetske ekonomije uskraćen. Ne mogu da verujem da su ti svetski eksperti doveli planetarni finansijski sistem na ivicu propasti. Ali ne brinem za njih. Skočila je njima u pomoć država i kupila ih za hiljade milijardi dolara. Sledi doduše recesija, ali Amerika će da kupi i sopstvenu automobilsku industriju kako ne bi propala. Tako će ’’Ford’’ biti državno vlasništvo. Razmišljam nešto, ako je vlasništvo prešlo iz privatnih u državne ruke nije li se to Amerikancima dogodila oktobarska revolucija, a da oni to i ne znaju, ili CNN to još krije od njih. Možda je Barak Obama Lenjin dvadeset prvog veka? Nego, daleko je to od nas. Deli nas okean, i mnogo više. Mi se danas svim snagama upiremo da uredimo ono što su drugi odavno prestali da rade. Da privatizujemo sve što imamo. I to samo zbog velikih provizija, koje se pri tom uzimaju. Mi i ne znamo ko kupuje naša radna mesta, jedino vidim da ih vrlo efikasno ukida. No, kako je počelo, izgleda da ćemo imati, barem za sada, izvesnu korist od globalne krize. Naime, u svetu je povećana kontrola tokova novca tako da naši skriveni investitori ne mogu tako lako da povuku tajne plasmane sa belosvetskih ostrva. Ispašće da ćemo, još neko vreme, protiv volje domaćih vlastodržaca, ostati vlasnici Telekoma, EPS-a, Aerodroma, Jata, Galenike. Ostaćemo tako još i na našim radnim mestima. Dokle? Ne zna se. S druge strane obećavanih hiljadu evra od prodaje akcija usukaše se jedva na pedeset. Kud ispariše ona slavna obećanja sa ekrana? Sindikalna nesolidarnost Konfederacije slobodnih sindikata, koji su direktno minirali naš protest, tek sada pokazuje pravu pozadinu. Čitam da se rodonačelnik njihovog mišljenja, izvesni ekspert Pavlović, sada javlja i kritikuje one koje je savetovao da tako rade. Moral je izgleda kategorija koja je najjeftinija. Utvrdiće se brzo koliko košta. Ipak, ostaje da čekamo. Prve ideje za pripremu terena stižu. Neki političari, umesto da ih interesuje zašto je toliko poskupeo gas i kako to da saniraju, već traže da se utvrdi efikasnost javnih preduzeća, jer važno je otpustiti još koju hiljadu radnika, da se postigne što bolja (u)cena. Jasno nam je da se od ljudi koji su opsednuti profitom ne može očekivati da saosećaju sa siromašnima, oni su prosto od nas s(p)retniji. I ne trebaju nam njihovi veliki novci, samo hoćemo svoje, pošteno zarađene. Kao uporište od njihove samovolje i bahatosti, preostaje nam država i njeni čvrsti zakoni. Čini mi se da je ovu našu državu neko namerno obmanuo da ako je socijalno privlačna, ne može istovremeno biti i privredno uspešna. A istina je da su to široko povezana polja, čija letina treba da nahrani ravnopravne partnere-vladu, poslodavce i sindikate.

5. novembar 2008. OD 1.JANUARA 2009.NA SNAZI PROŠIRENO DEJSTVO OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA
OSTVAREN JEDAN OD STRATEŠKIH CILjEVA NEZAVISNOSTI Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je u četvrtak, šestog novembra, potpisao Odluku o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora, a predsednici reprezentativnih sindikalnih centrala – Branislav Čanak (UGS „Nezavisnost”) i Ljubisav Orbović (Savez samostalnih sindikata Srbije) – i Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, istovremeno su potpisali Aneks Opšteg kolektivnog ugovora. Time se poslodavci, počev od 1. januara 2009. godine, obavezuju da zaposlenima isplate topli obrok u visini od 15 odsto mesečne zarade i regres za godišnji odmor u visini od 75 odsto prosečne zarade u privredi Srbije. Prema određenim proračunima to bi konkretno značilo povećanje mesečnih primanja zaposlenih za 7.000 dinara. Na taj način će dobar deo radničke Srbije prvi put u svom profesionalnom veku ostvariti neka od osnovnih prava iz rada, a za sve zaposlene će se makar malo ublažiti pad životnog standarda usled brojnih poskupljenja. Za Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” ovaj čin ima istorijsku vrednost, jer su postigli jedan od svojih strateških ciljeva, pošto se još od osnivanja bore da radništvo Srbije dobije Opšti kolektivni ugovor. Prema rečima Branislava Čanka, predsednika naše sindikalne centrale „Nezavisnost”, malo zemalja u Evropi ima kolektivni ugovor, a ni jedna nema njegovo prošireno dejstvo. Ukazujući na značaj potpisivanja ovog svojevrsnog socijalnog pakta između države u sindikata, Čanak je istakao da on prvenstveno treba da reguliše oscilacije nastale recesijom i drugim turbulentnim kretanjima u privredi. Prošireno dejstvo nacionalnog kolektivnog ugovora, koje stupa na snagu 1. januara naredne godine, znači da taj dokument važi u svim preduzećima, uključujući i ona koja se finansiraju iz budžeta Srbije. Ovim činom Vlada Srbije, i stranke koje je čine, pokazale su da umeju da ispune predizborna obećanja, što je do sada retko bio slučaj. Očigledno da je pritisak sindikata bio značajan faktor u dugogodišnjem „nadigravanju“ sa poslodavcima. Upornost i strpljivost reprezentativnih sindikata pokazuje da je moguće doneti „radnički ustav” a da se ne izlazi na ulice. To pokazuje da sindikalno organizovanje u Srbiji prevazilazi „dečje bolesti” delovanja i periodu tranzicije. S druge strane potpisivanje ovakvog akta je siguran znak da postoji jasna namera svih učesnika u socijalnom dijalogu da se polako izlazi iz perioda „divljeg kapitalizma” gde su radnici ti koji trpe sve negativne posledice prelaska iz jednog sistema u drugi.

4. novembar 2008. MI SE NE BOJIMO, MI SE BORIMO
Na sajtu aviomehaničara sve češće se mogu pročitati poruke, ili preciznije rečeno pretnje, kolegama koji nisu njihovi istomišljenici. Iz kojih razloga verovatno sami znaju. A možda se može i izvesti između redova neki okvirni zaključak. Između ostalog, verovatno im nije odgovarao način na koji smo mi iz Sindikata „Jat – Nezavisnost” u poslednjih nekoliko meseci reagovali i obaveštavali, kako svoje članstvo tako i ostale zaposlene, a povodom sve dramatičnije situacije u „Jat – Tehnici”. Možda taj naš stil rada i obelodanjivanja istine nije odgovarao ni našem menadžmentu!? A to je bilo jedino logično i moguće, pošto se nećemo miriti sa činjenicom da se zaposleni, bez elementrane ljudske humanosti i razuma, vuku u „jamu” propasti. Pri tome, najodgovorniji za negativne poslovne rezultate ostaju nedodirljivi. Na njih se ne odnose, i za njih jednostavno ne važe, nikakvi spiskovi tehnoloških viškova. A stigli su do nas nezvanični glasovi da se upravo takvi spiskovi ubrzano pripremaju za običan svet radni. I sada, i uvek, Sindikat „Jat – Nezavisnost” protivi se takvoj poslovnoj politici i merama koje uvek ošinu radnička leđa. To smo najbolje pokazali i dokazali 2002. i 2003. godine, kada se dešavalo nešto slično. Oštro smo se suprotstavili i borili za svoja prava i pravdu. I tada smo, i sada ćemo! Mi smo jednostavno dosledni evropskim sindikalnim orjentacijama i ciljevima da obezbedimo najpovoljnija i najsigurnija rešenja po radnike. Zato i jesmo pod okriljem velikih međunarodnih porodica – Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) i Evropske konfederacije sindikata (ETUC). Još jednom ističemo svoju rešenost da i ovog puta istrajemo, koristeći sve sindikalne metode i sredstva, jer želimo da zaštitimo svoje članstvo i ostale zaposlene, ni jednog trenutka ne prezajući od bilo kakvih represivnih mera koje nam svakodnevno nameću.

31. oktobar 2008. OTVORENO PISMO „GLASU”
Poštovana redakcijo „Glasa javnosti”, Sindikat „Jat – Nezavisnost” pridružuje se mišljenju dva reprezentativna sindikata Jata (Jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji i Sindikatu komercijalnih i ekonomsko-pravnih poslova radnika Jata) po pitanju mogućnosti da na mesto direktora dođe kandidat DS-a Predrag Vujović. Naša sindikalna organizacija istog je mišljenja i po pitanju da koordinator pri reorganizaciji Jata radne grupe ne treba da bude gospodin Nebojša Starčević. Sindikat „Jat – Nezavisnost” se u potpunosti slaže sa svim iznetim činjenicama, kada su u pitanju i gospodin Vujović i gospodin N. Starčević, u pomenutom članku od 29. oktobra ove godine. Dodajemo još i otvoreno pitanje, na izjavu gospodina Starčevića o pozitivnom poslovanju Jata za 2006. i 2007.godinu, da li je i jedan izveštaj o poslovanju za pomenute godine usvojen. O broju nezadovoljnih zaposlenih u Jatu i ovom prilikom nećemo govoriti, najbolje je da to kažu sami zaposleni.

28. oktobar 2008. OTVORENO O GORUĆIM TEMAMA U JATU
Na sastanku predstavnika Sindikata „JAT–Nezavisnost” i Saše Vlaisavljevića, generanog direktora Jata, održanom 17. oktobra, najvažnije su bile sledeće teme: 1. Zarada zaposlenih, u konteksu najavljenih mera smanjenja troškova poslovanja, a u skladu sa teškom situacijom u kojoj se nalazi naš nacionalni avioprevoznik, 2. Rad na Kolektivnom ugovoru, kao osnovnom sredstvu zaštite prava zaposlenih, 3. Pitanje potencijalnih tehnoloških viškova i kriterijumi za njihovo određivanje. Na početku sastanka generalni direktor je upoznao predstavnike sindikata sa Programom poslovnog projekta Jata, koji bi uskoro trebao da bude predstavljen Vladi Republike Srbije. Prezentirajući program, direktor se posebno osvrnuo na centralne teme za koje smo pokazali intresovanje. Takođe, u vezi sa prvom tačkom razgovora, pojasnio je da je Upravni odbor kompanije doneo odluku da vrednost koeficijenta od septembra bude 5.700 din. Za sve zaposlene to će biti propraćeno izdavanjem novih Ugovora o radu i Aneksa ugovora o radu. Smanjenje zarada planira se samo za kategoriju preciziranu članom 69. Pravilnika o radu (u delu VIII-zarada, naknada zarade i druga primanja). Oko aktivnosti za konačno dobijanje Kolektivnog ugovora direktor nas je informisao da se Sindikat pilota i Sindikat STW/STD protive potpisivanju predloženog rešenja. Kao osnovni razlog za to navode da im nisu ispunjeni zahtevi za povećanje zarada, pošto su one trenutno najniže u okruženju. Po mišljenju generalnog direktora, ova struktura zaposlenih je deficitarna, a školovanje za taj profil je veoma skupo, te se moraju zaštititi radi održavanja saobraćaja i osnovne delatnosti kompanije. Takođe, očekuje se da će se značajnijim odzivom za dobrovoljni odlazak iz kompanije, osloboditi određena sredstva, kojima će se delimično izaći u susret zahtevima pilota po pitanju većih zarada. Time bi se stvorili i uslovi za potpisivanje Kolektivnog ugovora. Što se tiče STW/STD osoblja, ne planira se povećanje zarada, već smanjenje broja zaposlenih, tako što bi na 50 putničkih sedišta bila zaposlena 1 STW/STD. Njihovi ugovori bili bi na određeno vreme. Generalni direktor je za njih napomenuo i da se, u liku Radoslava Tomaševića, pomoćnika ministra za infrastrukturu, bore za što veće zarade, kao i da je to jedan od razloga za njegovo izuzeće iz daljeg učešća u timu ministarstva. Mi iz Sindikata „Jat – Nezavisnost”, tom prilikom, izneli smo stavove u vezi sa predstavnicima menadžmenta u pregovaračkom timu, konkretno, upozorili smo da Nebojša Starčević nije adekvatna ličnost za tu odgovornu ulogu. Napominjemo da su, prema našim saznanjima, i druge kolege sindikalci predložili isto. U ovom momentu jedini način smanjenje broja zaposlenih u Jatu bio bi dobrovoljni stimulativni odlazak iz kompanije. Visina otpremnine još nije definisana, a zavisiće od Vlade Republike Srbije, koja i treba da odobri sredstva za tu aktivnost, i zato je bilo izlišno davati apriori odgovore o kriterijumima za eventualno iskazivanje tehnološkog viška.

7. oktobar 2008. Mišljenje privremenog radnog tela socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije o efektima proširenog dejstva opšteg Kolektivnog ugovora
Уводне напомене: Социјално-економски савет Републике Србије је на 25. седници донео Одлуку о именовању Привременог радног тела са циљем да размотри ефекте проширеног дејства Општег колективног уговора (ОКУ) и поднесе Сaвету своје стручно мишљење. За чланове Привременог радног тела именовани су Јанко Гузијан, Министарство финансија; Никола Павичић, Унија послодаваца Србије; Зоран Ристић, УГС Независност (СН); Рајко Косановић, Савез самосталних синдиката Србије (ССС). За координатора Привременог радног тела именован је Јуриј Бајец, економски саветник премијера Владе Републике Србије. Радна група се у свом раду ослонила на расположиве анализе, анкете, процене стручних служби ССС, СН, Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике чији представници су такође активно учествовали у изради овог материјала. Треба истаћи да су сви чланове Радне групе допринели да се активност на припреми овог извештаја одвијала на конструктиван начин и уз уважавање свих изнесених ставова и аргумената. Овакав приступ је омогућио да се у значајној мери приближе ставови око кључних питања, а да су разлике у квантификацији ефеката проширеног дејства ОКУ настале пре свега због различитих полазних претпоставки односно различитих података са којима су располагали чланови Радне групе. Мада је у току рада разматрано више питања у вези проширеног дејства ОКУ, Радна група се, због посебног значаја,сконцентрисала на макроекономске ефекте две мере садржане у чл.32 Општег колективног уговора: • обезбеђење накнаде трошкова за топли оброк у висини 20% зараде и • обезбеђење регреса у висини просечне месечне зараде у Републици. У извештају се најпре најпре процењује и анализира ефекат примене ових мера на укупну привреду Србије; затим се аналира ефекат примене ових мера на запослене у јавном сектору и последице на јавне финансије; најзад, сагледан је ефекат ових мера на укупну економску политику Владе Републике Србије. На крају су дати закључни ставови и сугестије. У Прилогу су дата додатна правна тумачења у вези примене ОКУ, и поређење зарада у Србији са суседним земљама. 1) Ефекти проширеног дејства Општег колективног уговора на привреду Србије Главни проблем при процењивању економских и фискалних последица поменутих одредби у вези накнаде трошкова за топли оброк и регрес је тај што је нејасно колики проценат ових обавеза тренутно послодавци у Србији већ испуњавају, и без проширеног дејства ОКУ. Чланови радне групе из Савеза самосталних синдиката (ССС) и УГС Независност (СН) су предочили да су њихови грански синдикати здравства, образовања и културе потписали у јулу 2008. године протоколе са ресорним министарствима који претпостављају накнаде за топли оброк и регрес у висини од 6.710 динара. На основу ових протокола, ССС и СН су проценили да би проширено дејство поменуте две одредбе ОКУ на јавни сектор захтевало додатна средства од 2.657 динара (6.612+2.755-6710) месечно по запосленом, односно ефективно повећање зараде од 8%. Имајући у виду резултате анкете (246 предузећа) о висини накнаде за топли оброк и регрес, Синдикати су проценили да би проширено дејство ове две одредбе ОКУ резултовало повећањем трошкова рада за 8% до максимално 10% за целу привреду ( 2 милиона запослених). Представници Министарства за рад и социјалну политику су указали да од 430.000 запослених у јавном сектору, закон покрива око 230.000 запослених, док преосталих 200.000 запослених (државна управа, полиција, војска) нису покривени законом, да се за њих формално не исказују посебно накнаде за топли оброк и регрес, те да би они имали основа да траже додатна средства у пуном износу од 9.367 динара. То би значило да се у јавном сектору тренутно у просеку не исплаћује 6.710, већ 3.589 динара по запосленом на основу накнада за топли оброк и регрес. При поређењу јавног сектора и целокупне привреде мора се узети у обзир да, према пореској евиденцији, око 400.000 запослених у приватном сектору прима минималну зараду па тиме не прима никакву накнаду за топли оброк и регрес. На основу ових чињеница, представници Министарства за рад и социјалну политику и Министарства финансија, закључују да 2 милиона запослених у Србији третнутно у просеку прима 2.871 динара на основу накнада за исхрану и регрес, те да су потребна додатна средства од 6.496 динара месечно по запосленом. Табела 1 – Различите претпоставке о висини тренутног износа накнаде за исхрану и регрес Претпостављени тренутни износ накнаде Повећање просечне зараде Додатни трошак за 430.000 у јавном сектору (000 динара) Додатни трошак за 2 мил. запослених (000 динара) Повећање укупних трошкова рада (2 мил. зап) %БДП 6,710 динара 8.0% 22,758,799 105,854,880 3.8% 3,589 динара 17.5% 49,492,037 230,195,520 8.2% 2,871 динара 19.7% 55,642,138 258,800,640 9.2% На основу претпоставки од којих се пошло у анализи ССС и СН види се да би додатни раст трошкова рада износио око 8% што би значило повећање трошкова рада за 2 милиона запослених од близу 4% БДП односно око 106 милрд. динара (1,35 млрд. евра). Оба синдиката запослених сматрају да уколико се у овај обрачун укључе и друге обавезе послодаваца (минули рад, рад за време празника и ноћни рад) онда би тај износ могао достићи 10%. Додатни трошак за све запослене у јавном сектору износио би близу 23 млрд. динара. Уколико се, међутим, прихвати став представника Министарства рада социјалне политике и Министарства финансија да садашње зараде у просеку садрже око 2.871 динара топлог оброка и регреса, реализација Општег колективног уговора захтевала би додатни раст трошкова рада за близу 20%. У овом случају трошкови по запосленом (нето плата + порези и доприноси) у просеку би порасли за око 11 хиљада динара месечно, што за 2 милиона запослених , на нивоу целе године представља додатни трошак од око 260 млрд динара (3,3 млрд евра). Учешће трошкова рада у БДП би се повећало за чак 9,2% процентних поена. Након овог повећања, просечне нето зараде у Србији би износиле око 39,5 хиљада динара, односно око 500 евра. Имајући у виду да чланови Радне групе из ССС и НС, односно Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике сматрају да су њихове рачунице и поред свих мањкавости ближе реалном стању, координатор Радне групе је предложио да се за целокупну привреду Србије прихвати „средње решење“ по којем претпостављени тренутни износ накнада за топли оброк и регрес износи 4 800 динара. Уз такву претпоставку добијамо следеће ефекте: -повећање просечне зараде: 14% -додатни трошак за 2 милиона запослених : 182 млрд. динара, односно 2,3 млрд. евра. -повећање трошкова рада за 2 милиона запослених : 6.5% БДП. Од суштинске је важности да се процени како би наведено повећање нето зарада и трошкова рада утицало на: • макроекономску стабилност (инфлацију, спољни дефицит и спољни дуг), • конкурентност привреде Србије, • тражњу за радном снагом Повећање нето зарада, као и пореза и доприноса по том основу, утицало би директно на повећање домаће тражње за 2,3 млрд евра, односно око 6,5% БДП. Овакав раст тражње у кратком периоду би могао да генерише снажан притисак на раст инфлације и спољнотрговинског дефицита. Представници Министарства финансија, Министарства рада, и послодаваца сматрају да би, осим преко тражње, повећање зарада имало и снажан трошковни притисак на инфлацију. С обзиром да у кратком року није могуће кроз раст продуктивности апсорбовати раст зарада од 14%. У делатностима у којима због снажне увозне конкуренције није могуће повећати цене резултат би био погоршање пословања предузећа, које би у бројним случајевима имало за последицу њихов стечај. У условима глобализованог тржишта у коме се цене већине роба формирају на светском тржишту, конкурентност једне привреде у великој мери зависи од тога да ли су зараде у тој привреди усклађене са њеном продуктивношћу. Уколико су зараде значајно веће од нивоа продуктивности - земља је неконкурентна. И обрнуто, уколико су зараде усклађене са нивоом продуктивности земља је конкурентна, под осталим непромењеним условима . Из Прилога 2 се види да Србија већ сада има веће просечне нето зараде у односу на суседе6 и да би њихов даљи брзи раст изван оквира реалног раста БДП и продуктивности додатно погоршао конкурентност српске привреде. Најважније макроекономске последице значајно прецењених зарада биле би: • раст спољнотрговинског дефицита услед неконкурентног извоза и високе тражње за увозним производима, • смањење страних директних инвестиција због неконкурентних зарада у односу на окружење, • смањење тражње за радном снагом и повећање незапослености • притисак на велики број послодаваца који због објективног стања у пословању неће бити у стању да испуне наведене одредбе ОКУ Представници синдаката су изразили резерву према овим последицама, сматрајући да је за потврду таквих ставова потребно урадити додатне анализе , као и да се одговарајућим мерама могу ублажити те последице (смањењем сиве економије,ефикасном борбом против монополских понашања на тржишту, сузбијањем корупције,рационализацијом материјалних и других трошкова у држави и др.) 2) Ефекти примене Општег колективног уговора на запослене у јавном сектору и на јавне финансије Србије Уколико би се Општи колективни уговор применио на 430 хиљада запослених у јавном сектору, а при томе се прихватио став ресорних министарстава да су топли оброк и регрес тренутно просечно садржани у платама у јавном сектору у износу од 3.589 динара, то би за последицу имало додатне трошкове рада у 2009. години од око 50 млрд динара . Уколико би се упоредо реализовало и планирано повећање зарада од око 10%, тада би примена општег колективног уговора утицала на повећање јавне потрошње и фискалног дефицита у 2009. години за 50 млрд динара, односно за око 1,8% БДП. То су за државне финансије врло велика средства. Примена ОКУ за запослене у јавном сектору имала би крупне импликације на фискалну политику. Уколико би се јавни расходи по овом основу додатно повећали за 50 млрд динара, а остали јавни расходи и приходи кретали у складу са плановима Министарства финансија, фискални дефицит у 2009. години би износио 3,8% БДП, односно око 1,5 млрд евра. Са обзиром да је за плаћање главнице домаћег и спољног јавног дуга у наредној години неопходно још око 500 милиона евра укупно недостајућа средства износила би око 2 млрд евра. Министарство финансија процењује да Србија није у могућности да финансира толики дефицит, што би за последицу имало појаву кашњења у исплати обавеза државе. Према проценама Министарства финансија и Министарства економије од приватизације јавних предузећа у наредној години се очекује 500-600 милиона евра, што значи да се цео преостали дефицит мора финансирати задуживањем. 7.Од наведеног броја 120 хиљада је запослено у образовању, 115 хиљада у здравству и социјалној заштити, 75 хиљада у војсци, полицији и другим службама безбедности, 60 хиљада у Републичкој управи и 60 хиљада у локалној управи. 8.Износ од 50 млрд динара се односи на 2008. годину и потребно га је ревалоризовати у 2009. години. Овде је презентован податак за 2008. годину ради конзистентности са подацима у Табели 1. 9.Донације као извор за финансирање фискалног дефицита већ сада су врло мале. У случају да дефицит износи 3,8 %БДП оне би вероватно у целини изостале. Међутим, могућности задуживања државе у случају спровођења такве политике биле би минималне. Негативна оцена економске политике од стране ММФ смањила би могућност коришћења кредита међународних финансијских организација. Смањење, ионако ниског кредитног рејтинга земље додатно би отежало приступ Србије комерцијалним кредитима - износ кредита био би мањи, каматне стопе веће, а рокови краћи. Представници Синдиката су указали да су разлози за такво стање и у другим областима (превелика админнистрација, недоследна примена закона и др) чијим ефикаснијим решавањем би се умањиле негативне макроеконосмке последице. У оквиру економске политике Владе прецизно је дефинисана политика зарада у јавном сектору за наредне три године, док су за приватни сектор наведене процене о кретању зарада. Према Меморандуму предвиђено је да се реални фонд зарада у државном сектору (државна управа, војска, полиција, здравство, школство, локална управа и др.) у 2009. и 2010. години расте по стопи од 2%. При очекиваној инфлацији од 8% у 2009. години, следи да би номинални раст фонда зарада износио око 10%. Након 2010. године предвиђено је да фонд зарада оствари реални раст од око 5% годишње. Бржи раст зарада од пројектованог, под осталим непромењених условима (непромењене пореске стопе, раст осталих расхода у складу са планом), значио би повећање јавне потрошње и фискалног дефицита. У Меморандуму је такође дефинисано да плате запослених у јавним предузећима расту у складу са продуктивношћу рада и кретањем зарада на тржишту рада. У Меморандуму се процењује да ће се зараде у приватном сектору кретати у складу са растом продуктивности. 3) Општи колективни уговор и економска политика Владе Републике Србије Економска политика Владе Републике Србије за наредне три године дефинисана је Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици. У овом документу су дефинисани основни економски циљеви Владе: o реални раст БДП по стопи од 6-7% годишње, o смањење незапослености за 3 процентна поена, o смањење годишње стопе инфлације на 4%, o повећање стандарда становништва и o смањење разлика у регионалном развоју. • Већи део Меморандума посвећен је мерама економске политике и реформама чијом реализацијом треба да се обезбеди остварење наведених циљева. • Планиране мере економске политике су концептуално и билансно конзистентне како међусобно тако и са постављеним циљевима : o остварење планираног раста БДП захтева да инвестиције износе 25-27% БДП односно 8-10 млрд евра, од чега из домаћих извора треба да се обезбеди најмање половина средстава. Мање учешће домаћих инвестиција има за последицу брз раст спољног дуга, а у перспективи следи дужничка криза. Синдикати изражавају резерву према овом ставу Министарства финансија и представника послодаваца. o смањење стопе незапослености за 3 п.п. (односно повећање броја запослених за око 120 хиљада) захтева такође да инвестиције износе 25-27% БДП, али и да реалне зараде не расту брже од продуктивности. Фискална политика и политика зарада имају кључну улогу у остварењу циљеве економске политике. Процењује се да ће након ребаланса буџета Републике Србије консолидована јавна потрошња у 2008. износити око 45% БДП док ће фискални дефицит у 2008. години износити око 2,7% БДП. Фискални дефицит у 2008. години највећим делом биће финансиран приходима од приватизације из претходиних година, потом приходима од продаје предузећа у стечају (на пример, РК Београд) и у мањој мери задуживањем државе на финансијском тржишту. Мада је остало више од месец дана до усвајање буџета Републике Србије за 2009. годину, већ сада су дефинисани глобални оквири за буџет и укупну фискалну политику у наредној години. Консолидована јавна потрошња неће бити већа од 44% БДП, а консолидовани дефицит од 2% БДП. У овај оквир треба да се уклопе сви постојећи расходи (пензије, зараде) и сви додатни расходи (Коридор 10, подстицаји за стратешке инвестиције и др.). Уколико би се одступило од наведених макроекономских оквира то би захтевало корениту промену економске политике Владе. Ова промена би обухватила како циљеве тако и мере економске политике. У таквој ситуацији, представници Министарства финансија, Министарство рада и послодаваца процењују да стопа раста БДП не би могла да буде већа од 2% -3% годишње, док би инфлација била у двоцифреној зони. У таквим околностима, дефицит текућег платног биланса би премашио 20% док би спољни дуг убрзо достигао критичан ниво. Раст спољног дуга кроз који се de facto финансира знатно већа домаћа потрошња од домаће понуде није дугорочно одржив, па би оваква политика водила најпре платнобилансној кризи, а потом и општој економских кризи. Представници Синдиката су изразили резерву према наведеним проценама. 4) Закључни ставови и сугестије 4.1 Чланови Радне групе су сагласни да би Одлука о проширеном дејству ОКУ утицала на:  повећање трошкова рада послодаваца по основу права на накнаду за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, минулог рада, рад на дан празника у висини утврђеној ОКУ. Повећање трошкова рада може утицати на запосленост и стране инвестиције, на смањење конкурентности српске привреде и додатне инфлационе притиске;  процес приватизације, реструктурирање привредних друштава, и јавних предузећа и рационализацију јавних служби исплатом отпремнине у висини утврђеној ОКУ. Када је реч о незапослености, овај утицај може се ублажити спровођењем мера активне политике запошљавања (преквалификација, доквалификација, запошљавање код другог послодавца и др.) 4.2. Чланови Радне групе скрећу пажњу у вези механизама повећања зарада у јавном сектору и ограничења да раст масе зарада у 2009. години не сме прећи 10%. Уколико се прихвати став о проширеном дејству ОКУда се запосленима у јавним службама, које се финансирају из Буџета, обезбеди право на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, у оквиру укупног износа предвиђеног за повећање плата у 2009. години од 10%, неопходно је да надлежна министарства припреме измене одговарајућих прописа. Ово из разлога што је Законом о платама у јавним службама и државним органима прописано да коефицијент садржи у себи и додатак на име накнаде исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. 4.3. Чланови Радне групе су сагласни да се одговарајућим мерама већ од 2009. започне смањивање садашњих превеликих распона у зарадама државних службеника и намештеника. 4.4.Предлаже се Влади да за 2009 сагледа могућности повећања неопорезивог дела зарада, што би побољшало материјални положај запослених са најнижим зарадама поготово у радно интензивним секторима 4.5.Представник послодаваца сматра да, с обзиром на постојећа ограничења у пословању и већ велика фискална оптерећења, није реално очекивати примену проширеног дејства ОКУ на целу привреду. Повећање зарада и запослености могуће је побољшањем укупног пословног амбијента и додатним смањењем фискалног терета привреди. 4.6. Чланови Радне групе сматрају да је за успешно остваривање развојних циљева Србије у наредном периоду, поред пуног ангажовања Владе, послодаваца и запослених, неопходно укључити и остале друштвене групе у свим областима живота. Београд, 6.10.2008. За Привремено радно тело Јуриј Бајец, Координатор Прилог 1 Законски третман накнаде за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у периоду 2001-2008. год. 1. Према Закону о радним односима, који се примењивао до децембра 2001.године, било је утврђено да запослени има право на додатак на зараду за исхрану у току рада (за дане проведене на раду) и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права била је утврђена Општим колективним уговором закљученим 1997.године (први је био закључен 1990.године) и то: -накнада за исхрану у току рада, у висини од 20% просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике и -регрес за коришћење годишњег одмора, у висини просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Према члану 25. став 1. тачка 3. и 6.Закона о порезу на доходак грађана (пречишћени текст у «Службеном гласнику РС» 54/99), било је утврђено да се не плаћа обавеза на порез на доходак грађана, и то на: -регрес за коришћење годишњег одмора - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором за целу годину и -месечна накнада за исхрану у току рада - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором. 2. Изменама Закона о радним односима (у јуну 2001.одине) било је предвиђено да додатак на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер зараде. Од јула 2001.године, Законом о порезу на доходак грађана утврђено је да, с обзиром да наведена примања у складу са Законом о раду имају карактер зараде, нису ослобођена плаћања обавеза по основу пореза из зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање. 3. Законом о раду (децембар 2001.године), који се примењивао до марта 2005.године, није било утврђено право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Сходно томе, од децембра 2001.године, када је ступио на снагу Закон о раду, није постојала обавеза примене Општег колективног уговора, у делу који се односио на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. По ступању на снагу Закона о раду, већина послодаваца је месечну накнаду за исхрану у току рада и 1/12 регреса уградила у коефицијент за обрачун и исплату зараде, тако да запосленима нису биле по наведеним основама умањена примања. За јавне службе( образовање, здравство, култура, социјална заштита и др.) то је утврђено законом, а за јавна предузећа чији је оснивач Република колективним уговором. Ова решења још увек се примењују у јавним службама и јавним предузећима ( ЕПС, НИС, Србија гас, ЕМС и др.). Радна група не располаже подацима колики је број послодаваца који су 2001. године у коефицијент уградили накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и да ли су задржали то решење као што је у јавним службама и јавним предузећима чији је оснивач Република. Законом о платама државних службеника и намештеника (јул 2006. год.) није предвиђено да коефицијент садржи накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према овом закону основна плата државних службеника и намештеника састоји се од основне плате и додатка на плату (минули рад, ноћни рад, рад на дан празника, прековремени рад, приправност и додатно оптерећење на раду). 4. Законом о раду (март 2005.године), амандманима народних посланика, утврђено је право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права није утврђена Законом. Општим актом (колективним уговором или правилником о раду) утврђује се висина ових права. Према Закону о раду, из марта 2005.године, Општи колективни уговор и посебни колективни уговори, закључени пре 21.децембра 2001.године престали су да важе у месецу септембру 2005.године. Применом наведене одредбе Закона, престао је да важи Општи колективни уговор, закључен 1997.године. Прилог2 Графикон 1 – Просечне нето зараде у региону у ЕУР Извор: Министарство финансија и МАТ Графикон 2 – Однос привредног развоја и просечних зарада у региону Извор: Министарство финансија и МАТ Уводне напомене: Социјално-економски савет Републике Србије је на 25. седници донео Одлуку о именовању Привременог радног тела са циљем да размотри ефекте проширеног дејства Општег колективног уговора (ОКУ) и поднесе Сaвету своје стручно мишљење. За чланове Привременог радног тела именовани су Јанко Гузијан, Министарство финансија; Никола Павичић, Унија послодаваца Србије; Зоран Ристић, УГС Независност (СН); Рајко Косановић, Савез самосталних синдиката Србије (ССС). За координатора Привременог радног тела именован је Јуриј Бајец, економски саветник премијера Владе Републике Србије. Радна група се у свом раду ослонила на расположиве анализе, анкете, процене стручних служби ССС, СН, Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике чији представници су такође активно учествовали у изради овог материјала. Треба истаћи да су сви чланове Радне групе допринели да се активност на припреми овог извештаја одвијала на конструктиван начин и уз уважавање свих изнесених ставова и аргумената. Овакав приступ је омогућио да се у значајној мери приближе ставови око кључних питања, а да су разлике у квантификацији ефеката проширеног дејства ОКУ настале пре свега због различитих полазних претпоставки односно различитих података са којима су располагали чланови Радне групе. Мада је у току рада разматрано више питања у вези проширеног дејства ОКУ, Радна група се, због посебног значаја,сконцентрисала на макроекономске ефекте две мере садржане у чл.32 Општег колективног уговора: • обезбеђење накнаде трошкова за топли оброк у висини 20% зараде и • обезбеђење регреса у висини просечне месечне зараде у Републици. У извештају се најпре најпре процењује и анализира ефекат примене ових мера на укупну привреду Србије; затим се аналира ефекат примене ових мера на запослене у јавном сектору и последице на јавне финансије; најзад, сагледан је ефекат ових мера на укупну економску политику Владе Републике Србије. На крају су дати закључни ставови и сугестије. У Прилогу су дата додатна правна тумачења у вези примене ОКУ, и поређење зарада у Србији са суседним земљама. 1) Ефекти проширеног дејства Општег колективног уговора на привреду Србије Главни проблем при процењивању економских и фискалних последица поменутих одредби у вези накнаде трошкова за топли оброк и регрес је тај што је нејасно колики проценат ових обавеза тренутно послодавци у Србији већ испуњавају, и без проширеног дејства ОКУ. Чланови радне групе из Савеза самосталних синдиката (ССС) и УГС Независност (СН) су предочили да су њихови грански синдикати здравства, образовања и културе потписали у јулу 2008. године протоколе са ресорним министарствима који претпостављају накнаде за топли оброк и регрес у висини од 6.710 динара. На основу ових протокола, ССС и СН су проценили да би проширено дејство поменуте две одредбе ОКУ на јавни сектор захтевало додатна средства од 2.657 динара (6.612+2.755-6710) месечно по запосленом, односно ефективно повећање зараде од 8%. Имајући у виду резултате анкете (246 предузећа) о висини накнаде за топли оброк и регрес, Синдикати су проценили да би проширено дејство ове две одредбе ОКУ резултовало повећањем трошкова рада за 8% до максимално 10% за целу привреду ( 2 милиона запослених). Представници Министарства за рад и социјалну политику су указали да од 430.000 запослених у јавном сектору, закон покрива око 230.000 запослених, док преосталих 200.000 запослених (државна управа, полиција, војска) нису покривени законом, да се за њих формално не исказују посебно накнаде за топли оброк и регрес, те да би они имали основа да траже додатна средства у пуном износу од 9.367 динара. То би значило да се у јавном сектору тренутно у просеку не исплаћује 6.710, већ 3.589 динара по запосленом на основу накнада за топли оброк и регрес. При поређењу јавног сектора и целокупне привреде мора се узети у обзир да, према пореској евиденцији, око 400.000 запослених у приватном сектору прима минималну зараду па тиме не прима никакву накнаду за топли оброк и регрес. На основу ових чињеница, представници Министарства за рад и социјалну политику и Министарства финансија, закључују да 2 милиона запослених у Србији третнутно у просеку прима 2.871 динара на основу накнада за исхрану и регрес, те да су потребна додатна средства од 6.496 динара месечно по запосленом. Табела 1 – Различите претпоставке о висини тренутног износа накнаде за исхрану и регрес Претпостављени тренутни износ накнаде Повећање просечне зараде Додатни трошак за 430.000 у јавном сектору (000 динара) Додатни трошак за 2 мил. запослених (000 динара) Повећање укупних трошкова рада (2 мил. зап) %БДП 6,710 динара 8.0% 22,758,799 105,854,880 3.8% 3,589 динара 17.5% 49,492,037 230,195,520 8.2% 2,871 динара 19.7% 55,642,138 258,800,640 9.2% На основу претпоставки од којих се пошло у анализи ССС и СН види се да би додатни раст трошкова рада износио око 8% што би значило повећање трошкова рада за 2 милиона запослених од близу 4% БДП односно око 106 милрд. динара (1,35 млрд. евра). Оба синдиката запослених сматрају да уколико се у овај обрачун укључе и друге обавезе послодаваца (минули рад, рад за време празника и ноћни рад) онда би тај износ могао достићи 10%. Додатни трошак за све запослене у јавном сектору износио би близу 23 млрд. динара. Уколико се, међутим, прихвати став представника Министарства рада социјалне политике и Министарства финансија да садашње зараде у просеку садрже око 2.871 динара топлог оброка и регреса, реализација Општег колективног уговора захтевала би додатни раст трошкова рада за близу 20%. У овом случају трошкови по запосленом (нето плата + порези и доприноси) у просеку би порасли за око 11 хиљада динара месечно, што за 2 милиона запослених , на нивоу целе године представља додатни трошак од око 260 млрд динара (3,3 млрд евра). Учешће трошкова рада у БДП би се повећало за чак 9,2% процентних поена. Након овог повећања, просечне нето зараде у Србији би износиле око 39,5 хиљада динара, односно око 500 евра. Имајући у виду да чланови Радне групе из ССС и НС, односно Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике сматрају да су њихове рачунице и поред свих мањкавости ближе реалном стању, координатор Радне групе је предложио да се за целокупну привреду Србије прихвати „средње решење“ по којем претпостављени тренутни износ накнада за топли оброк и регрес износи 4 800 динара. Уз такву претпоставку добијамо следеће ефекте: -повећање просечне зараде: 14% -додатни трошак за 2 милиона запослених : 182 млрд. динара, односно 2,3 млрд. евра. -повећање трошкова рада за 2 милиона запослених : 6.5% БДП. Од суштинске је важности да се процени како би наведено повећање нето зарада и трошкова рада утицало на: • макроекономску стабилност (инфлацију, спољни дефицит и спољни дуг), • конкурентност привреде Србије, • тражњу за радном снагом Повећање нето зарада, као и пореза и доприноса по том основу, утицало би директно на повећање домаће тражње за 2,3 млрд евра, односно око 6,5% БДП. Овакав раст тражње у кратком периоду би могао да генерише снажан притисак на раст инфлације и спољнотрговинског дефицита. Представници Министарства финансија, Министарства рада, и послодаваца сматрају да би, осим преко тражње, повећање зарада имало и снажан трошковни притисак на инфлацију. С обзиром да у кратком року није могуће кроз раст продуктивности апсорбовати раст зарада од 14%. У делатностима у којима због снажне увозне конкуренције није могуће повећати цене резултат би био погоршање пословања предузећа, које би у бројним случајевима имало за последицу њихов стечај. У условима глобализованог тржишта у коме се цене већине роба формирају на светском тржишту, конкурентност једне привреде у великој мери зависи од тога да ли су зараде у тој привреди усклађене са њеном продуктивношћу. Уколико су зараде значајно веће од нивоа продуктивности - земља је неконкурентна. И обрнуто, уколико су зараде усклађене са нивоом продуктивности земља је конкурентна, под осталим непромењеним условима . Из Прилога 2 се види да Србија већ сада има веће просечне нето зараде у односу на суседе6 и да би њихов даљи брзи раст изван оквира реалног раста БДП и продуктивности додатно погоршао конкурентност српске привреде. Најважније макроекономске последице значајно прецењених зарада биле би: • раст спољнотрговинског дефицита услед неконкурентног извоза и високе тражње за увозним производима, • смањење страних директних инвестиција због неконкурентних зарада у односу на окружење, • смањење тражње за радном снагом и повећање незапослености • притисак на велики број послодаваца који због објективног стања у пословању неће бити у стању да испуне наведене одредбе ОКУ Представници синдаката су изразили резерву према овим последицама, сматрајући да је за потврду таквих ставова потребно урадити додатне анализе , као и да се одговарајућим мерама могу ублажити те последице (смањењем сиве економије,ефикасном борбом против монополских понашања на тржишту, сузбијањем корупције,рационализацијом материјалних и других трошкова у држави и др.) 2) Ефекти примене Општег колективног уговора на запослене у јавном сектору и на јавне финансије Србије Уколико би се Општи колективни уговор применио на 430 хиљада запослених у јавном сектору, а при томе се прихватио став ресорних министарстава да су топли оброк и регрес тренутно просечно садржани у платама у јавном сектору у износу од 3.589 динара, то би за последицу имало додатне трошкове рада у 2009. години од око 50 млрд динара . Уколико би се упоредо реализовало и планирано повећање зарада од око 10%, тада би примена општег колективног уговора утицала на повећање јавне потрошње и фискалног дефицита у 2009. години за 50 млрд динара, односно за око 1,8% БДП. То су за државне финансије врло велика средства. Примена ОКУ за запослене у јавном сектору имала би крупне импликације на фискалну политику. Уколико би се јавни расходи по овом основу додатно повећали за 50 млрд динара, а остали јавни расходи и приходи кретали у складу са плановима Министарства финансија, фискални дефицит у 2009. години би износио 3,8% БДП, односно око 1,5 млрд евра. Са обзиром да је за плаћање главнице домаћег и спољног јавног дуга у наредној години неопходно још око 500 милиона евра укупно недостајућа средства износила би око 2 млрд евра. Министарство финансија процењује да Србија није у могућности да финансира толики дефицит, што би за последицу имало појаву кашњења у исплати обавеза државе. Према проценама Министарства финансија и Министарства економије од приватизације јавних предузећа у наредној години се очекује 500-600 милиона евра, што значи да се цео преостали дефицит мора финансирати задуживањем. 7.Од наведеног броја 120 хиљада је запослено у образовању, 115 хиљада у здравству и социјалној заштити, 75 хиљада у војсци, полицији и другим службама безбедности, 60 хиљада у Републичкој управи и 60 хиљада у локалној управи. 8.Износ од 50 млрд динара се односи на 2008. годину и потребно га је ревалоризовати у 2009. години. Овде је презентован податак за 2008. годину ради конзистентности са подацима у Табели 1. 9.Донације као извор за финансирање фискалног дефицита већ сада су врло мале. У случају да дефицит износи 3,8 %БДП оне би вероватно у целини изостале. Међутим, могућности задуживања државе у случају спровођења такве политике биле би минималне. Негативна оцена економске политике од стране ММФ смањила би могућност коришћења кредита међународних финансијских организација. Смањење, ионако ниског кредитног рејтинга земље додатно би отежало приступ Србије комерцијалним кредитима - износ кредита био би мањи, каматне стопе веће, а рокови краћи. Представници Синдиката су указали да су разлози за такво стање и у другим областима (превелика админнистрација, недоследна примена закона и др) чијим ефикаснијим решавањем би се умањиле негативне макроеконосмке последице. У оквиру економске политике Владе прецизно је дефинисана политика зарада у јавном сектору за наредне три године, док су за приватни сектор наведене процене о кретању зарада. Према Меморандуму предвиђено је да се реални фонд зарада у државном сектору (државна управа, војска, полиција, здравство, школство, локална управа и др.) у 2009. и 2010. години расте по стопи од 2%. При очекиваној инфлацији од 8% у 2009. години, следи да би номинални раст фонда зарада износио око 10%. Након 2010. године предвиђено је да фонд зарада оствари реални раст од око 5% годишње. Бржи раст зарада од пројектованог, под осталим непромењених условима (непромењене пореске стопе, раст осталих расхода у складу са планом), значио би повећање јавне потрошње и фискалног дефицита. У Меморандуму је такође дефинисано да плате запослених у јавним предузећима расту у складу са продуктивношћу рада и кретањем зарада на тржишту рада. У Меморандуму се процењује да ће се зараде у приватном сектору кретати у складу са растом продуктивности. 3) Општи колективни уговор и економска политика Владе Републике Србије Економска политика Владе Републике Србије за наредне три године дефинисана је Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици. У овом документу су дефинисани основни економски циљеви Владе: o реални раст БДП по стопи од 6-7% годишње, o смањење незапослености за 3 процентна поена, o смањење годишње стопе инфлације на 4%, o повећање стандарда становништва и o смањење разлика у регионалном развоју. • Већи део Меморандума посвећен је мерама економске политике и реформама чијом реализацијом треба да се обезбеди остварење наведених циљева. • Планиране мере економске политике су концептуално и билансно конзистентне како међусобно тако и са постављеним циљевима : o остварење планираног раста БДП захтева да инвестиције износе 25-27% БДП односно 8-10 млрд евра, од чега из домаћих извора треба да се обезбеди најмање половина средстава. Мање учешће домаћих инвестиција има за последицу брз раст спољног дуга, а у перспективи следи дужничка криза. Синдикати изражавају резерву према овом ставу Министарства финансија и представника послодаваца. o смањење стопе незапослености за 3 п.п. (односно повећање броја запослених за око 120 хиљада) захтева такође да инвестиције износе 25-27% БДП, али и да реалне зараде не расту брже од продуктивности. Фискална политика и политика зарада имају кључну улогу у остварењу циљеве економске политике. Процењује се да ће након ребаланса буџета Републике Србије консолидована јавна потрошња у 2008. износити око 45% БДП док ће фискални дефицит у 2008. години износити око 2,7% БДП. Фискални дефицит у 2008. години највећим делом биће финансиран приходима од приватизације из претходиних година, потом приходима од продаје предузећа у стечају (на пример, РК Београд) и у мањој мери задуживањем државе на финансијском тржишту. Мада је остало више од месец дана до усвајање буџета Републике Србије за 2009. годину, већ сада су дефинисани глобални оквири за буџет и укупну фискалну политику у наредној години. Консолидована јавна потрошња неће бити већа од 44% БДП, а консолидовани дефицит од 2% БДП. У овај оквир треба да се уклопе сви постојећи расходи (пензије, зараде) и сви додатни расходи (Коридор 10, подстицаји за стратешке инвестиције и др.). Уколико би се одступило од наведених макроекономских оквира то би захтевало корениту промену економске политике Владе. Ова промена би обухватила како циљеве тако и мере економске политике. У таквој ситуацији, представници Министарства финансија, Министарство рада и послодаваца процењују да стопа раста БДП не би могла да буде већа од 2% -3% годишње, док би инфлација била у двоцифреној зони. У таквим околностима, дефицит текућег платног биланса би премашио 20% док би спољни дуг убрзо достигао критичан ниво. Раст спољног дуга кроз који се de facto финансира знатно већа домаћа потрошња од домаће понуде није дугорочно одржив, па би оваква политика водила најпре платнобилансној кризи, а потом и општој економских кризи. Представници Синдиката су изразили резерву према наведеним проценама. 4) Закључни ставови и сугестије 4.1 Чланови Радне групе су сагласни да би Одлука о проширеном дејству ОКУ утицала на:  повећање трошкова рада послодаваца по основу права на накнаду за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, минулог рада, рад на дан празника у висини утврђеној ОКУ. Повећање трошкова рада може утицати на запосленост и стране инвестиције, на смањење конкурентности српске привреде и додатне инфлационе притиске;  процес приватизације, реструктурирање привредних друштава, и јавних предузећа и рационализацију јавних служби исплатом отпремнине у висини утврђеној ОКУ. Када је реч о незапослености, овај утицај може се ублажити спровођењем мера активне политике запошљавања (преквалификација, доквалификација, запошљавање код другог послодавца и др.) 4.2. Чланови Радне групе скрећу пажњу у вези механизама повећања зарада у јавном сектору и ограничења да раст масе зарада у 2009. години не сме прећи 10%. Уколико се прихвати став о проширеном дејству ОКУда се запосленима у јавним службама, које се финансирају из Буџета, обезбеди право на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, у оквиру укупног износа предвиђеног за повећање плата у 2009. години од 10%, неопходно је да надлежна министарства припреме измене одговарајућих прописа. Ово из разлога што је Законом о платама у јавним службама и државним органима прописано да коефицијент садржи у себи и додатак на име накнаде исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. 4.3. Чланови Радне групе су сагласни да се одговарајућим мерама већ од 2009. започне смањивање садашњих превеликих распона у зарадама државних службеника и намештеника. 4.4.Предлаже се Влади да за 2009 сагледа могућности повећања неопорезивог дела зарада, што би побољшало материјални положај запослених са најнижим зарадама поготово у радно интензивним секторима 4.5.Представник послодаваца сматра да, с обзиром на постојећа ограничења у пословању и већ велика фискална оптерећења, није реално очекивати примену проширеног дејства ОКУ на целу привреду. Повећање зарада и запослености могуће је побољшањем укупног пословног амбијента и додатним смањењем фискалног терета привреди. 4.6. Чланови Радне групе сматрају да је за успешно остваривање развојних циљева Србије у наредном периоду, поред пуног ангажовања Владе, послодаваца и запослених, неопходно укључити и остале друштвене групе у свим областима живота. Београд, 6.10.2008. За Привремено радно тело Јуриј Бајец, Координатор Прилог 1 Законски третман накнаде за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у периоду 2001-2008. год. 1. Према Закону о радним односима, који се примењивао до децембра 2001.године, било је утврђено да запослени има право на додатак на зараду за исхрану у току рада (за дане проведене на раду) и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права била је утврђена Општим колективним уговором закљученим 1997.године (први је био закључен 1990.године) и то: -накнада за исхрану у току рада, у висини од 20% просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике и -регрес за коришћење годишњег одмора, у висини просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Према члану 25. став 1. тачка 3. и 6.Закона о порезу на доходак грађана (пречишћени текст у «Службеном гласнику РС» 54/99), било је утврђено да се не плаћа обавеза на порез на доходак грађана, и то на: -регрес за коришћење годишњег одмора - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором за целу годину и -месечна накнада за исхрану у току рада - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором. 2. Изменама Закона о радним односима (у јуну 2001.одине) било је предвиђено да додатак на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер зараде. Од јула 2001.године, Законом о порезу на доходак грађана утврђено је да, с обзиром да наведена примања у складу са Законом о раду имају карактер зараде, нису ослобођена плаћања обавеза по основу пореза из зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање. 3. Законом о раду (децембар 2001.године), који се примењивао до марта 2005.године, није било утврђено право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Сходно томе, од децембра 2001.године, када је ступио на снагу Закон о раду, није постојала обавеза примене Општег колективног уговора, у делу који се односио на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. По ступању на снагу Закона о раду, већина послодаваца је месечну накнаду за исхрану у току рада и 1/12 регреса уградила у коефицијент за обрачун и исплату зараде, тако да запосленима нису биле по наведеним основама умањена примања. За јавне службе( образовање, здравство, култура, социјална заштита и др.) то је утврђено законом, а за јавна предузећа чији је оснивач Република колективним уговором. Ова решења још увек се примењују у јавним службама и јавним предузећима ( ЕПС, НИС, Србија гас, ЕМС и др.). Радна група не располаже подацима колики је број послодаваца који су 2001. године у коефицијент уградили накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и да ли су задржали то решење као што је у јавним службама и јавним предузећима чији је оснивач Република. Законом о платама државних службеника и намештеника (јул 2006. год.) није предвиђено да коефицијент садржи накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према овом закону основна плата државних службеника и намештеника састоји се од основне плате и додатка на плату (минули рад, ноћни рад, рад на дан празника, прековремени рад, приправност и додатно оптерећење на раду). 4. Законом о раду (март 2005.године), амандманима народних посланика, утврђено је право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права није утврђена Законом. Општим актом (колективним уговором или правилником о раду) утврђује се висина ових права. Према Закону о раду, из марта 2005.године, Општи колективни уговор и посебни колективни уговори, закључени пре 21.децембра 2001.године престали су да важе у месецу септембру 2005.године. Применом наведене одредбе Закона, престао је да важи Општи колективни уговор, закључен 1997.године. Прилог2 Графикон 1 – Просечне нето зараде у региону у ЕУР Извор: Министарство финансија и МАТ Графикон 2 – Однос привредног развоја и просечних зарада у региону Извор: Министарство финансија и МАТ

30. septembar 2008. SIT GLADNOM NE VERUJE
Neverovatno ali istinito je da se u zadnjih par meseci kasni sa isplatama zarada zaposlenim u Jat-Tehnici, i ako tačka 79 Kolektivnog ugovora definiše datum isplate. Možda to mnogo ne tangira menadžment Jat-Tehnike, jer su njihova primanja definisana posebnim aktom, ali se pitam zašto ćute naši reprezentativni sindikati? Možda je to iz razloga što se članom 80 Kolektivnog ugovora garantuje tajnost zarada, pa su time zaštićeni i zato ćute. Bravo sindikalci! Pravi ste! Tragikomično je i to što zaposleni na privremeno povremenim poslovima nisu primili svoje zarade već četiri meseca, a pojedinci obavljaju vrlo odgovorne poslove. Da li su ti zaposleni potrebni kompaniji i, ako jesu, zašto se i prema njima ne poštuju zakonske odredbe? I njima je za egzistenciju potreban novac, a odgovornost na poslovima koje obavljaju bila bi na višem nivou. Najava smanjenja plata i primanja novih kadrova još je jedna u nizu najava menadžmenta, i ako je tender već uveliko u toku, prosto je neprihvatljivo da se takve stvari dešavaju. Praksa je sasvim drugačija. Obično menadžment smanjuje ljudstvo i povećava plate. Ovakav postupak menadžmenta uz saglasnost pojedinih sindikalnih predstavnika ne obećava nam neku lepu budućnost. Znajući da smo 2007.godinu završili sa skromnih neto dobiti od 31.000 evra dodatno nam uliva nesigurnost, i ako se po objavi tendera pričalo o našim fenomenalnim rezultatima u 2006. i 2007.godini i o našem prosperitetu i još sjajnijoj budućnosti. Znamo da od juna nema posla za treća lica, a uz konstataciju da nam najbolji partner Jat – Airways najavljuje korekciju ugovora, po nas lošiju. Logično je da se zapitamo šta će nam se sve još loše desiti do kraja godine? Bojim se da ne doživimo 2004. kada smo ostali uskraćeni za jednu i po platu. Istina i stvarnost su jedno, i to nas prati, a priče, obećanja i želje su drugo. Sindikat ’’Jat-Nezavisnost’’ je sa vama. Zajedno sa vama hoćemo da ostvarimo sva prava koja su nam potrebna za svetliju budućnost. Zajedno smo jači!

1. avgust 2008. SASTANAK SA RUKOVODSTVOM JATA
Delegaciju Sindikata „Nezavisnost”, u čijem su sastavu» Detaljnije

14. jul 2008. OBAVEŠTENJE
Poštovane kolege, obaveštavamo vas da Granski sindikat » Detaljnije

11. jul 2008. KO VOLI VIŠE JAT OD NAS JATOVACA
Generalnom direktoru Jata S.Vlaisavljević » Detaljnije

20. jun 2008. Privatizacija s kim, koja je najbolja
Objavljen je tender za prodaju Jat-tehnike. Sada počinje jedna vrlo važna » Detaljnije

2. jun 2008. Čeka se država
Na inicijativu Predsedništva Sindikata „Jat-Nezavisnost”, 28. maja je održan sastanak predstavnika ovog sindikata i Saše Vlaisavljevića, generalnog direktora Jata.» Detaljnije

30. maj 2008. Ugrožena sindikalna prava zaposlenih
Čitajući odluke organa Sindikata aviomehaničara, koje su objavili na svom sajtu 2. i 3. aprila, najblaže rečeno, ostali smo bez teksta.» Detaljnije

28. maj 2008. Počelo pregovaranje za Kolektivni ugovor JAT-a
Nedavno je otpočeo pregovarački proces oko usvajanja Kolektivnog ugovora sa ovlašćenim predstavnicima Vlade i Jat Airwaysa. » Detaljnije

22. maj 2008. Ko nam skroji kapu
Poštovane kolege, želimo da vas podsetimo, da je 2006. godine potpisivanje Kolektivog ugovora u JAT-Tehnici, između poslodavca i dva reprezentativna sindikata SSVMS-a i SSZJT-a, pozdravljeno od strane zaposlenih i ostala tri sindikata u JAT-Tehnici.» Detaljnije

1. maj 2008. Praznična čestitka
Poštovane koleginice i kolege, srećan vam Prvi maj, Međunarodni praznik rada! Želimo vam da budete zdravi, uspešni i srećni! Pogledajmo istini u oči i izborimo dostojanstvo radničkoj klasi Srbije! Nagomilane problema rešavajmo za pregovaračkim stolom. Ali, ako izostane dijalog, neka nam ne budu strani ni ostali oblici sindikalne borbe. Mi smo ti koji radimo, gradimo, stvaramo i unapređujemo, I ZATO POVRATIMO NADU, NE DAJMO DA NAS KRADU! Mnogo je pitanja na koja radnici Srbije ni do ovog praznika rada nisu našli odgovore – kada će moći da se živi od plate; zašto za potrošačku korpu treba izdvojiti tri plate; ima li zaštite od ralja prljavog kapitala; dokle nemilosrdne privatizacije; kako to da je država uvek na strani investitora a radnici na vetrometini; zašto su poslodavci umišljeni bogovi; ko će stati na put šikaniranju na poslu; hoće li ikad zaživeti radna i rodna ravnopravnost... Ali nije nam cilj, da nabrajamo dileme i probleme, jer to bi potrajalo, već da sagledamo kako se hvatati u koštac s onim što izgleda nerešivo. U svetu, u Evropi kojoj toliko težimo, zajedničke muke i interesi, združuju radnike da podignu svoj glas i izbore se za osnovna prava. Sindikati i sindikalni aktivisti su tu da bi ih organizovali, hrabrili, predvodili ih do ostvarenja ciljeva. Ako ništa drugo, tradicija 1. maja treba da nas opomene da kao pojedinci ne možemo da učinimo mnogo, ali se i te kako možemo organizovani u jednom frontu, kao kontrapult kapitalizmu koji danas funkcioniše uz pomoć globalne strategije. Snažni sindikati jesu rešenje za kontrolisanje samovolje poslodavaca. Moderni sindikati, koji će pažljivije slušati svoje članstvo i njegove potrebe, koji će kroz analitički i živi terenski rad doći do konkretnih predloga i rešenja za otklanjanje problema i poboljšanje uslova rada. Pri kreiranju ekonomske politike, druga dva socijala partnera – predstavnici vlasti i poslodavaca – i u Srbiji moraju da nauče, da se stavovi predstavnika zaposlenih ne smeju olako shvatati i ignorisati. Nažalost, pravi je greh što stopa sindikalizovanosti radnika stalnog opada. Da li zbog apatije, nedostatka tradicije ili straha da se ne zameri poslodavcu, da se ne ostane bez posla i egzistencije? Istina, mnogi su izgubili poverenje u sindikate kao snagu koja nešto može da učini, jer u prošlom veku većina je nabavljala zimnicu i organizovala ekskurzije, viseći na zlatnom gajtanu direktora preduzeća, dok su drugi bili žrtveno jagnje demokratije, pomogavši joj da se ustoliči na razmeđu dva stoleća. Partije dične demokratije revanširale su se sindikalnim saveznicima tako što su radnike potpuno zaboravile u svojim stranačkim programima ili se histerično zalagale za ukidanje i dodatna ograničavanja i onako skromnih radničkih prava. Sećali su se sveta rada, njegovih muka i gorkog hleba, na velika zvona samo u glasnogovorničkim ideologijama pred izbore. Do duše, duhoviti bi doskočili opaskom kako to u Srbiji i nije tako retko! Da ne pominjemo primanja! Kada god je aktuelno stezanje kaiša, restrikcije, racionalizacije, po običaju, ogledna grupa su radnici. Da ne govorimo o hiljadama onih koji su ostali bez posla. Lepo je neko primetio kako su tranzicione (ne)prilike nametnule velikoj većini radničke klase da resto života odmori mozak i napregne kičmu. A posebna su priča tek oni koji nikada nisu, a očito i neće, ni dobili šansu da rade i zarade. Osam je godina prošlo od promena – i ništa! Čekanje je jedna od delatnosti u kojoj smo imali i previše iskustva. Svesni smo da nije dovoljno životariti ili preživljavati. Pa kada ćemo uživati? Međutim, imamo mi i snage, i znanja, i motiva, da pokušamo da stvorimo takav profesionalni i lični ambijent. I zato je potrebno da jačamo sindikalni duh. Od nevidljivih ili jedva primetnih pojedinca izrastimo u radničkog diva koji će sprečiti neoliberalni kapitalizam da nas potisne ka ropstvu. Udvorički se ponaša naša politička elita prema kapitalu, neoprezno mešajući kriminal, korupciju, rasprodaju i poslovni uspeh. I nije briga političare što ovdašnji kapitalizam nema baš nikakve veze sa industrijskim i postindustrijskim kapitalizmom koji je stvorio, toliko propagirano, blagostanje u Evropskoj uniji. Biće da je ovo kapitalizam sličan onom koji smo svi morali dobro da naučimo iz istorije – dakle, Čikago, sredinom devetnaestog veka!

29. april 2008. POTPISAN OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR
Radništvo Srbije, posle dve i po godine čekanja, uoči najvećeg praznika rada i radnika, dobilo je Opšti kolektivni ugovor, kojim se zaposlenima garantuje veća prava i bolja zaštita. Na Prvomajskoj konvenciji, organizovanoj 29. aprila u Centru „Sava” pod parolom „Demokratija to je dijalog”, na ovaj dokument, izuzetne važnosti, svoj potpis stavili su predsednici reprezentativnih sindikalnih centrala u Srbiji Branislav Čanak (Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”) i Ljubisav Orbović (Savez samostalnih sindikata Srbije), dok je Stevan Avramović potpisao Opšti kolektivni ugovor u ime Unije poslodavaca Srbije. O značaju postizanja ovog pravnog rešenja koje će biti uporište u borbi za dostojanstven profesionalni vek, a koje je podsećanja radi, bio jedan od strateških ciljeva i našeg granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost”, govori i to da je svoje zadovoljstvo zbog parafiranja OKU istakao i predsednik Srbije Boris Tadić: „Zahvaljujem što ste pronašli kompromis, jer za to je potrebna najveća snaga,” istakao je on, dodavši da zahtev za povećanje plata nije dovoljan, potreban je i zahtev za povećanje rada, što će omogućiti upravo nastavak približavanja EU i otvaranje novih radnih mesta. Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, naglasio je da je ovaj trenutak važan za Srbiju i da je još jedan dokaz za to da „socijalni dijalog zaista nema alternativu”. Inače, poslednji opšti KU prestao je da važi još septembra 2005. godine. Za razliku od ranije, predstavnici sindikata prvi put su direktno učestvovali u kreiranju svake odrednice ovog akta. Međutim, nakon usaglašenih mišljenja i postizanja kompromisnih dogovora, Unija poslodavaca je beskonačno odugovlačila oko potpisivanju OKU, za šta odgovornost snosi i Vlada, jer je mogla da izvrši izvesnu vrstu pritiska na nju i da joj dodatni impuls kako bi se ovaj posao okončao znatno ranije. Međutim, strpljenje je na kraju ipak urodilo plodom, i prema rečima predsednika UGS „Nezavisnosti” Branislava Čanka, ovo je događaj koji će se pamtiti: „U Srbiji, u kojoj još od devedesetih tragamo za sobom, razgovor o socijalnom dijalogu uvek je delovao kao luksuz. Značajno je to što smo konačno stigli do toga da možemo da razgovaramo. Potpisujemo Opšti kolektivni ugovor posle dugog natezanja i on ima istorijsku vrednost, jer je prvi u čijem su stvaranju učestvovali sindikati i poslodavci.” Predsednik Čanak posebno je istakao da je OKU prvi znak odgovornosti sindikata i poslodavaca i preraspodele tereta tranzicije srpskog društva i privrede. Ovo je i civilizacijski pomak gde zreli, odgovorni ljudi prihvataju sve obaveze koje su svojim potpisom verifikovali. Da bi OKU ispunio očekivanja neophodna je njegova striktna primena, a od sindikata i članova sindikata zavisi njegovo sprovođenje i poštovanje. Potpisivanje nacionalnog kolektivnog ugovora na Prvomajskoj konvenciji „Demokratija, to je dijalog” konačno je povoljna i ohrabrujuća vest za radnike i sindikate, ali je istini za volju pomalo ostala u senci događaja na medijskoj sceni, jer istog dana u Luksemburgu potpisan je i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Inače, u Centru „Sava” najavljeno je i da će sledeći korak u uređenju odnosa sindikata, poslodavca i države, biti potpisivanje Društvenog ugovora, odnosno Socijalnog pakta, kojim bi bila obezbeđena sinergija svih socijalnih aktera u ostvarivanju društvenog napretka.

O nama Organizaciona struktura Dokumenta sindikata Novosti Sindikati delatnosti Pocetna strana
	AKTUELNOSTI 7. jun 2010. 13. maj 2010. Z A K LJ U Č C I S A O K R U G L O G S T O L A U Beogradu je, 26. aprila 2010. godine, u organizaciji Granskog sindikata saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ i Sindikalnog instituta za saradnju i razvoj Španije (ISCOD), uz finansijsku podršku Španske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (AECID), organizovan Okrugli sto pod nazivom “Prodaja „Telekoma Srbija“: Da ili Ne?” u okviru koga su razmatrane moguće posledice sprovođenja odluke Vlade R. Srbije o prodaji 40% akcija ove kompanije. Osim predstavnika sindikata „Telekoma Srbija“, „PTT“ „Nezavisnost“ i rukovodstva UGS „Nezavisnost“, učesnici skupa su bili i predstavnici Međunarodne organizacije rada, Friedrich Ebert Stiftung, Swiss Labour Assistance, Unije poslodavaca Srbije, ekonomski eksperti i stručnjaci u oblasti akcionarstva i telekomunikacija (prof. dr Danijel Cvijetičanin, prof. dr Mlađen Kovačević, Branko Pavlović, Aleksandra Smiljanić...), kao i predstavnici domaćih i inostranih medija. Na Okruglom stolu je konstatovano da je navedena odluka Vlade u javnosti izazvala prilično kontraverzne i često dijametralno suprotne stavove, te da je ona, imajući u vidu da se radi o strateški važnoj odluci, morala da bude plod sistematskog promišljanja timova stručnjaka uz uvažavanje pozicije i interesa zaposlenih u ovoj kompaniji, ali i svih građana R. Srbije. Imajući u vidu da je Granski sindikat saobraćaja i telekomunkacija „Nezavisnost“ već nekoliko puta ukazivao na potrebu da predstavnici vlasti kroz dijalog sa poslovodstvom „Telekoma Srbija“ i sindikatima pre prodaje polovine državnog paketa akcija, kroz dijalog pokušaju da usklade potrebu za sticanjem svežeg kapitala i interesa zaposlenih i građana R. Srbije, te da su oni i svojim odbijanjem da učestvuju u radu ovog skupa još jednom potvrdili svoju nespremnost da do toga dođe, nakon Okruglog stola organizovana je Konferencija za medije na kojoj su izneti sledeći ZAKLJUČCI:  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI prodajama strateški važnih preduzeća, koje su usmerene na pokušaje prikrivanja propusta Vlade, ispunjavanje obećanja data međunarodnim finansijskim institucijama ili pokrivanja budžetskog deficita, kao i održavanje privida postojanja socijalnog dijaloga, korišćenje tripartitnih pregovora kao „domokratsko-populističkog“ ukrasa, te ugrožavanje osnovnih prava radnika.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI namerama Vlade R. Srbije da izvrši prodaju polovine državnog vlasništva „Telekoma Srbija“ zbog potencijalno vrlo izvesnih negativnih posledica sa stanovišta obima investicija, kvaliteta i cene usluga, zaposlenosti i razvoja prateće industrije telekomunikacija.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI bilo kakvim daljim aktivnostima na prodaji „Telekoma Srbija“ bez prethodne detaljne analize svih negativnih posledica prodaja sličnih kompanija u drugim zemljama.  Sindikat „Nezavisnost“ se PROTIVI smanjenju broja zaposlenih u „Telekomu Srbija“ i telekomunikacionoj industriji bez prethodno usaglašenog Socijalnog programa sa sindikatima.  Sindikat „Nezavisnost“ ZAHTEVA da se socijalni dijalog i mehanizmi za njegovu realizaciju dosledno implementiraju kao demokratski metod rešavanja problema i od Vlade R. Srbije ZAHTEVA odgovore na pitanja: 1. Ako su zbog svog strateškog značaja dominantni telekomunikacioni operateri državni u mnogim zemljama sa najboljim telekomunikacionim sistemima (Luksemburg, Belgija, Finska, Švedska, Norveška, Italija, Slovenija, Švajcarska…), koje to razloge ona ima da se ponaša drugačije? 2. Ako je R. Srbija 2002. godine ponovo otkupila 29% vlasništva u „Telekomu Srbija“ i nakon toga obavila značajne akvizicije u okruženju (Telekom R. Srpske i M:Tel Crne Gore), koje to razloge ona ima da sada sve to „prepusti“ stranom vlasniku? 3. Ako se zna da je dobit „Telekoma Srbija“ prošle godine bio 155 mil. EUR, da je mobilni operater „Mobtel“ već prodat za 1,5 mlrd. EUR, da je prema informacijama iz medija Deutsche Telekom spreman da plati samo 800 miliona za navedeni paket akcija, te da se ne zna da li se sa prodajom „Telekoma Srbija“ prodaju i telekomunikacioni kanali, koje razloge ona ima da u uslovima kada cene telekomunikacionih kompanija u svetu, nakon drastičnog pada, počinju da rastu ubrzava proces i insistira na što bržoj prodaji? 4. Ako se zna da su građani decenijama unazad ulagali sredstva u obezbeđenje „tehničkih uslova“ za telefonski priključak, kako će država obešteti ovaj deo korisnika “Telekomovih” usluga i koji su to motivi Vlade da drastično poveća pretplatu, ako se zna da bi se prodajom ovaj novac direktno prelio stranom kupcu iz džepova građana, državne uprave, firmi i institucija? 5. Ako se zna da je najozbiljniji “kandidat” za kupovinu Deutsche Telekom, kako će država sprečiti obezvređivanje vrednosti akcija malih akcionara (građana, zaposlenih i bivših zaposlenih), obzirom da bi on kao većinski vlasnik verovatno postao potpuno nezainteresovan za njihovu kupovinu?  Ukoliko Vlada R. Srbije ignoriše navedene zaključke i zahteve, Sindikat “Nezavisnost” će svim zakonskim i sindikalnim sredstvima borbe pojačati svoje delovanje u cilju zaštite interesa zaposlenih u “Telekomu Srbija” i građana R. Srbije i, u tom smislu, zahtevati podršku Međunarodne i Evropske konfederacije sindikata, Međunarodne organizacije rada, Evropske komisije i domaćih i inostranih medija (posebno elektronskih). U Beogradu, 29. april 2010. godine GS SiTEL „Nezavisnost“ Aleksandar Titović, predsednik 14. april 2010. PROTIVIMO SE PRODAJI VEĆINSKOG DELA TELEKOMA - OPET ,,POSAO DECENIJE’’ Po svemu sudeći, u Telekomu je izvesna promena strukture kapitala. Naime, na sednici održanoj 26. marta, Vlada Republike Srbije je odlučila da na međunarodnom tenderu proda 40 odsto državnog dela Telekomu. Koliko je nama poznato, Upravnom odboru JP „PTT Srbija” će biti naloženo da 80 odsto akcija, koje poseduje u Telekomu, prenese državi, bez naknade. Inače, preostalih 20 odsto akcijskog kapitala pripada grčkom OTE-u, koji je u većinskom vlasništvu „Dojče Telekoma”. Povodom svega rečenog, Sindikat PTT „Nezavisnost”je očekivao prodaju Telekoma,ali smatra da država treba da ostane većinski vlasnik Telekoma i da kontrola upravljanja nacionalnom telekomunikacionom kompanijom ne sme biti dovedena u pitanje. Iskustva brojnih zemalja sa razvijenom tržišnom privredom – Luksemburg, Belgija, Finska, Norveška, Italija, Švajcarska, Slovenija i slično – pokazuju da su dominantni telekomunikacioni operatori državni. A mi uporno hoćemo da ovaj važan nacionalni resurs olako prepustimo strancima, iako ekonomisti na glasu tvrde da telekomunikacije donose profit, zagarantovane prihode, sigurnu zaradu, čemu u prilog ide i činjenica da je ekonomska kriza najmanje pogodila upravo ovaj sektor. Uostalom, ako nismo za poređenje sa razvijenim zemljama, dovoljno je da se učimo na greškama zemalja iz susedstva. Gorko se kaju oni koji su prodali većinski deo svojih telekomunikacija, jer je novi gazda, umesto ulaganja u širenje delatnosti, umesto razvoja novih servisa i uvođenja pogodnosti za korisnike, najpre otpuštao veliki broj radnika, zatim podizao cene pretplate, telefonskog priključka, usluga i, na kraju, preko svojih satelitskih kompanija iz države u kojoj ulaže, s obrazloženjem neophodne investicije, iznosio finansijska sredstva u svoju matičnu državu, tako da je na završetku poslovne godine iskazivao minimalnu dobit. Sindikat Nezavisnost, naravno, zabrinjava zaštita interesa šire društvene zajednice, pa smo, baš kao i grupa autora koji su poslali otvoreno pismo Borisu Tadiću, predsedniku Republike, željni da saznamo koji su stručnjaci, navedeni imenom, prezimenom i referencama, učestvovali u izradi studije opravdanosti Telekoma? Još više nas plaši činjenica da će Pošta Srbije ponovo ostati kratkih rukava? Nije bilo dovoljno što je poštanska delatnost, po nalogu države, decenijama ulagala u stvaranje telekomunikacione infrastrukture, na uštrb svoje osnovne delatnosti. Mi i dan danas imamo ručnu preradu poštanskih pošiljaka i mučimo se nekoliko decenija da zatvorimo finansijsku konstrukciju za izgradnju Glavnih poštanskih centara. Nije bilo dovoljno, što su nam u prvoj privatizaciji sve uzeli. Za uzvrat smo prepušteni nemilosrdnoj nelojalnoj konkurenciji, u vidu mnogih privatnih poštanskih operatora za koje ne važe nikakva pravila tržišne utakmice, čak ni porez ne plaćaju. Nije bilo dovoljno, što smo 2002, opet po nalogu države,za ,,POSAO DECENIJE“ stavili svoje najvrednije zgrade pod hipoteku i podigli kredite za otkup 29 odsto akcija od Italijana. Konačno, ako prenesemo državi akcije Telekoma, ko će nam i kako nadoknaditi taj veliki gubitak, jer samo smo u prošloj godini od Telekoma prihodovali skoro 20 odsto ukupne zarade Preduzeća, odnosno oko 4,4 milijarde dinara. Shodno svojoj osnovnoj ulozi da brinemo o položaju i standardu zaposlenih, najviše nas plaše mogući viškovi radne snage,takođe će nam biti potrebno mnogo truda ,napora i rada kako bi smo nadomestili prihod od Telekoma, i obezbedili redovne zarade za zaposlene u Pošti. Još jedno veliko pitanje je i kako država namerava da spreči obezvređivanje akcija malih akcionara, naročito sadašnjih i bivših PTT radnika. Primera radi, ako 40 odsto državnog dela Telekoma kupi „Dojče Telekom”, koji već ima 20 odsto preko OTE-a, zašto bi, kao većinski vlasnik, uopšte bio zainteresovan za kupovinu akcija od malih akcionara? Naše su oči uprte u poteze države. Sindikat PTT „Nezavisnost” insistira da Vlada Srbije preispita svoju odluku o privatizaciji Telekoma, jer smatramo da postoje druga kvalitetnija rešenja koja će biti u interesu države, radnika i svih građana Srbije. Naš utisak je da ova privatizacija ima smisao samo za predstojeću predizbornu kampanju. Međutim, podsećamo da ćemo i posle izbora morati da radimo i da živimo. Postavlja se pitanje – OD ČEGA? Sindikat J P.PTT.Saobraćaja,,Srbija“ ,,Nezavisnost“ 24. februar 2010. POKUŠAJ DISKRIMINACIJE Poštujući utvrđenu zakonsku proceduru, Ujedinjeni granski sindikati „Nezаvisnost” pripremili su se za proces utvrđivanja reprezentativnosti na nivou Republike Srbije, koji je trebalo da se obavi 22. februara 2010. godine. Za tu namenu, naša sindikalna centrala je prikupila i objedinila pristupnice svih svojih članova, kako bi Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti mogao da izvrši neposredan uvid. Podsećamo članstvo i javnost da Odbor za utvrđivanje reprezentativnosti, prema odredbama Zakona o radu, čine predstavnici Ministarstva rada i socijalne politike, Unije poslodavaca, Saveza samostalnog sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”. Međutim, neposredno pre samog prebrojavanja pristupnica UGS „Nezavisnost”, dobili smo informaciju da će u ovom činu, sem članova Odbora, sudelovati i neki drugi pojedinci i organizacije. Dakle, po nečijoj zamisli i nalogu, Sindikatu „Nezavisnost” je pripremljen „odbor za doček”, sastavljen od grupe nepoznatih ljudi koji su iskazali znatiželju da, mimo zakona, budu akteri procesa utvrđivanja reprezentativnosti. Otuda je naša sindikalna centrala reagovala odlukom da ne učestvuje u jednoj takvoj, unapred pripremljenoj ujdurmi. Štaviše, budući da smo se uvek zalagali za poštovanje prava i pravde, nameravamo da sve vratimo u zakonske okvire, te ćemo predati krivičnu prijavu protiv resornog ministra, gospodina Rasima Ljajića, i zahtevati da se naša reprezentativnost utvrdi u skladu sa Zakonom o upravnom postupku, koji ne poznaje ovakve improvizacije. Od nadležnih sudskih organa očekujemo brzu reakciju, kako bi ovaj očigledan pokušaj diskriminacije i šikaniranja našeg sindikata bio osujećen. Napominjemo da UGS „Nezavisnost” broji oko 200.000 radnika u Srbiji i da ima potrebnu snagu, energiju i volju, da i ovog puta istraje u svojim zahtevima. Već smo preduzeli prve korake da obavestimo ovdašnju javnost, ali i naše kolege iz inostranstva, to jest međunarodne organizacije kojim pripadamo, o pokušaju kršenja elementarnih sindikalnih prava. 14. januar 2010. UKLJUČITE NAS U PRIPREMU NOVOG ZAKONA O AKCIJAMA S obzirom da se u javnosti pominju moguće izmene i dopune Zakona o akcijama, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost” uputio je zahtev Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da se što hitnije i sindikalni predstavnici aktivno uključe u pripremu novog zakonskog rešenja. Posebno ističemo da se suština najavljenih izmena u dobrom delu poklapa sa predlozima Sindikata „Nezavisnost” od pre dve godine, kada smo ofanzivno i s razlogom osporavali model ministra Mlađana Dinkića i ponudili drugačije viđenje, koje bi u konačnom zbiru dalo značajno bolje rezultate po zaposlene u preduzećima čije se kapital privatizuje. Iako smo se i tada i sada zalagali za akcije bez ucena, već po pravu i pravdi, iako smo potezali i najoštrije mere sindikalne borbe, nismo, nažalost, uspeli da ubedimo vlast, pa čak ni kolege iz drugih sindikata, da je reč o pokušaju prevare koju mnogi priželjkuju zarad pokretanja unosnog biznisa zvanog „kupiti bagatelno radničke akcije”. Ali, ne propustimo makar ovu šansu da se ublaži već učinjena šteta! U pomenutom zahtevu, upućenom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, naveli smo da poziv za učešće u kreiranju novog zakonskog rešenja očekujemo i zato što smo reprezentativna sindikalna centrala na nacionalnom nivou (UGS „Nezavisnost”), ali i u većini preduzeća čija je imovina predmet raspodele akcija („Pošta Srbije”, Aerodrom „ Beograd”, Poštanska štedionica, JAT, Telekom....). To je, složićete se, sasvim dovoljno da za početak budemo shvaćeni (a nadalje i prihvaćeni) kao ozbiljan socijalni partner. Pošto je akcionarstvo nova i za većinu malo poznata problematika i kako se podela akcija Telekoma uveliko najavljuje za ovu godinu, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost” je odlučio da posebnu pažnju posveti edukaciji članstva. A kada naši sadašnji i bivši radnici i zvanično postanu mali akcionari, pozvaćemo ih u udruženje akcionara, koje ćemo istog trenutka osnovati. Zajednički nastup je efektniji i efikasniji u zaštiti interesa malih akcionara. Dakle, drage kolege, spremni smo da vam pružimo svaku pomoć, informaciju, savet, kako biste mogli ovo pravo, koje se dešava samo jednom u radnom veku i u životu, na najbolji način da pretvorite u konkretnu korist za sebe i svoju porodicu. 8. septembar 2009. DA LI SU ZAPOSLENI JEDINI PROBLEM U JATU? » Detaljnije 3. avgust 2009. Destimulativne mere i za zaposlene i za poslodavce Novi harač koji ministarka finansija Diana Dragutinović želi da predloži Vladi Republike Srbije, a za koji ovih vrelih dana saznajemo iz medija, nedopustiv je i neprimeren, smatramo mi koji pošteno svoj hleb zarađujemo kod stranog poslodavca. Ljuti smo i razočarani, jer odgovorno tvrdimo da dodatno oporezivanje i otimanje 20 odsto od plata većih od 40.000 dinara, najviše šteti najuspešnijim kompanijama koje posluju po zakonu i pune republički budžet. Takve mere su u najmanju ruku destimulativne, kako za zaposlene tako i za poslodavce. Sindikat „Nezavisnost-Telenor” zahteva od naših vajnih političara da nas poštede svojih „genijalnih” ideja, jer od našeg rada živi armija državne birokratije, penzioneri, nezaposleni i svi drugi. Udarite gospodo političari po sivoj ekonomiji i konačno uvedite red u sferi u kojoj se na crno vrte milioni i milioni dinara! Da li je nekom palo na pamet da nam takvim neodgovornim potezima direktno ugrožavate radna mesta? Ako je poslodavac pritisnut velikim dažbinama, vođen čistom ekonomskom logikom, verovatno će prvo pribeći otpuštanju radnika. Za svoja radna mesta smo strepili i pre nekoliko leta, kada ste nas prodavali i zadovoljno trljali ruke zbog stranog kapitala u državnoj kasi. Međutim, tada ste se deklarisali kao dušebrižnici za nas zaposlene, a sada, kada su pale maske, jasno je da ste spremni da nam zarijete nož u leđa. Podsećamo da je menadžment „Telenora” već izrazio nezadovoljstvo, kao i druga dva operatera u Srbiji, zbog dodatnog poreza na mobilnu telefoniju. Kada su se obratili resornoj ministarki Jasni Matić, odgovorila je da se slaže s njima ali da ne može ništa učiniti. Da li se neko pozabavio pitanjem koliko će ova nepopularna mera zastrašiti potencijalne investitore u vreme kada Srbija vapi za ulaskom stranog kapitala, jer njena privreda grca pod naletom globalne finansijske krize? Sindikat „Nezavisnost-Telenor” poručuje svom članstvu i kolegama da nećemo sedeti skrštenih ruku i gledati ovu nepravdu. Štaviše, poslužićemo se svim raspoloživim sredstvima i oblicima sindikalne borbe u okršaju sa državom koja stalno smišlja nove namete, koja osiromašuje svoje građane i gura ih u socijalnu propast. Podsećamo da je Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost”, čija smo jedna od brojnih delatnosti, već angažovao advokatsku kancelariju i pokrenuo spor za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata u državnoj administraciji i javnom sektoru, i da je pri tome dobio podršku sindikalaca iz inostranstva. Kako i predlozi novog harača, skriveni pod plaštom mera štednje, krše Ustav i kose se sa brojnim odredbama međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja, može se desiti da od naše sindikalne centrale zatražimo isti potez, ne bi li zaštitili prava i interese zaposlenih u Telenoru. 20. jul 2009. OCENA USTAVNOSTI ZAKONA O PRIVREMENOM SMANJENJU PLATA U JAVNOM SEKTORU Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' predao je 17.juna 2009.godine pod rednim brojem IUz-97/09 Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata u javnom sektoru i predložio PRIVREMENE MERE tj. da Ustavni sud donese Rešenje kojim će se obustaviti izvršenje osporenog Zakona (Službeni glasnik RS, br 31/2009.), čija se ustavnost ocenjuje, i s obzirom da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti štetne posledice za sve zaposlene kod ovih poslodavaca. Obaveštavamo Vas da je Ustavni sud u zakonskom roku, 17.jula 2009., razmotrio naš Zahtev i predmet '''' dostavio Narodnoj skupštini na mišljenje, u smislu člana 33. Zakona o Ustavnom sudu, inicijative za ocenu ustavnosti odredaba člana 1. stav 1., člana 4. stav 1. i čl. 7. i 8. Zakona o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 31/09).(predmet IUz-97/09)'''' 18. jun 2009. INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI » Detaljnije 4. jun 2009. POKRENUT SPOR ZA OCENU USTAVNOSTI Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' angažovao je advokatsku kancelariju i pokrenuo spor za ocenu ustavnosti Zakona o privremenom smanjenju plata, neto naknada i drugih primanja u državnoj administraciji i javnom sektoru. Ovim zakonom je prekršen Ustav po više osnova, a kosi se i sa brojnim odredbama međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja. Kao prvi korak u sporu protiv države Srbije, Sindikat ''''Nezavisnost'''' traži uvođenje privremene mere za odlaganje primene pomenutog zakona. U borbi za ostvarivanje narušenih radničkih prava, Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' je dobio podršku i kolega iz inostranstva. Na majskoj konferenciji UNI-a, čiji je punopravni član i ovaj srpski sindikat, dogovoreno je da UNI iskoristi svoj uticaj u Međunarodnoj organizaciji rada, kako bi se izvršio pritisak na vladajuće strukture u Srbiji zbog najnovije diskriminacije zaposlenih. 5. decembar 2008. OBAVEŠTENJE Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija ''''Nezavisnost'''' obaveštava sve zaposlene Vlada Republike Srbije namerno hoće da izigra postignuti dogovor sa Socijalnim partnerima – Reprezentativnim Sindikatima i poništi sopstvenu ODLUKU o davanju proširenog dejstva Opštem kolektivnom ugovoru. Ovakva odluka imala bi za posledicu TOTALNO uništenje institucije Socijalno – ekonomskog saveta i dosadašnjih napora da se razvije partnerstvo i poverenje kroz socijalni dijalog države, poslodavaca i sindikata. Urušenjem postignutih demokratskih vrednosti građenih kroz socijalno – ekonomski savet vratili bi se neminovno u diktatorske devedesete godine kada su se upravo događale ovakve i slične stvari: da država ne poštuje svoje zakone i svoje odluke. Podsećamo: Odluku o primeni Opšteg kolektivnog ugovora na sve poslodavce na teritoriji Republike Srbije (davanje proširenog dejstva OKU) potpisao je Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić samo pre nepunih mesec dana – 06. novembra 2008.godine. Ukoliko Vlada Republike Srbije ne sprovede sopstvenu Odluku o proširenom dejstvu OKU, sindikat ''''Nezavisnost'''' će otpočeti sa opsežnim pripremama za organizovanje velikih PROTESTA I ŠTRAJKOVA početkom 2009.godine. POZIVAMO SVE ZAPOSLENE DA SE PRIPREME I UČESTVUJU U MASOVNIM PROTESTIMA I ŠTRAJKOVIMA RADNIKA – ZAPOSLENIH U SAOBRAĆAJU I TELEKOMUNIKACIJAMA, ZDRAVSTVU, SOCIJALNOJ ZAŠTITI, PROSVETI, KULTURI, UPRAVI I PRAVOSUĐU, KOMUNALNIM PREDUZEĆIMA I SVIM DRUGIM PREDUZEĆIMA KOJA ĆE BITI POGOĐENA DECENIJSKOM PREVAROM DRŽAVE. Glas više na izborima daje mandat! Glas na ulici ga oduzima!!! Možda nas Vlada Republike Srbije poziva da na ulici i radnim mestima zatražimo nove izbore? GRANSKI SINDIKAT SAOBRAĆAJA I TELEKOMUNIKACIJA ''''NEZAVISNOST'''' 25. novembar 2008. AKCIJE O KLIN Ovih dana se, posle stidljivih najava, već javno govori da preko pet miliona građana Srbije, koji su naseli na predizborna obećanja ministra za sve srpske pare-gospodina Dinkića, neće dobiti više od pedeset evra od akcija. Ispade tako je ministar Dinkić sačuvao kontrolu (i šićar) nad parama građana Srbije, a njima, lakovernim glavama je bilo dovoljno što su se u redovima pred šalterima lepo upoznali sa komšijama. Ali građani imaju pravo da budu lakoverni, jer nije ni deljeno ono što su oni direktno stvarali. Imaginarna državna imovina je uvek bila Alajbegova slama i od nje se niko nije okoristio. Izuzetak su akcijski fondovi sa Kajmanskih, i sličnih ostrva, koji pokupovaše sve u Srbiji. Istina, njihovi pravi vlasnici nisu poznati, ali su im rukopisi prepoznatljivi i nije daleko vreme... Nas kao sindikat više interesuje šta je sa nama koji smo godinama pravili hidrocentrale, termocentrale, železničke šine, kupovali lokomotive, gradili aerodrome, nabavljali avione, podizali pošte, uvodili telefone? Treba li podsetiti da smo kao sindikat ’’Nezavisnost’’ na vreme ukazali šta nam se sprema i šta je pozadina svega. Kada smo videli da je medijska buka koju podiže vladajuća klika (na čelu sa Dinkićem) preglasna, da bi običan svet shvatio o čemu se radi, izašli smo na ulice Beograda. Nije vredelo, jer su nas sabotirali i ljudi iz naših redova, organizovani u famoznu Konfederaciju slobodnih sindikata. O tempora, o mores! GDE SU NAŠE PARE, KOJE SMO ZARADILI, GOSPODO MINISTRI I LAŽNI SINDIKALCI? Podaci su stvarno obeshrabrujući. Imaginarnim planom pomenutog ministra, ili bolje rečeno planiranim zamajavanjem naroda, od prodaje 15 odsto akcija preduzeća privatizovanih tenderskom metodom trebalo je da se prikupi oko 250 miliona evra. Za sada je prikupljeno nešto manje od 70, i svaki građanin treba da dobije ispod 14 evra. Namerno napravljena komplikovana situacija sa prodajom manjinskog paketa već dobro prodatih firmi je praktično nemoguća. Zbog postojeće zakonske regulative sadašnji većinski vlasnici nisu za to da pod nižim cenama otkupe ostatak, pošto i sa 51 ili 70 odsto akcija efikasno upravljaju duvanskom industrijom ili Beopetrolom. I ponovo moramo pomenuti Mlađana Dinkića i podsetiti se njegove izjave: ’’Niko neće dobiti manje od hiljadu evra.’’ Televizije su prenosile, novine pisale, a građani gutali. Novinari dobijali godišnje nagrade za što bolju interpretaciju ove izjave. Trebalo je samo prodati naša preduzeća. Nama bi sledovao socijalni program i u najvećem broju gubitak radnog mesta. Ali koga je briga za nas? Međutim, nešto se događa. Narod bi rekao-u laži su kratke noge. Neki su se dozvali pameti, a i počela je velika svetska kriza i smanjio se broj potencijalnih kupaca, jer je pooštrena kontrola finansijskih tokova u svetu. Takođe, neki strateški poslovi oko energetike su počeli da se realizuju u državnom, a ne u interesu raznih ’’G’’ grupa. Konačno, počelo je da se shvata da Telekom može zarađivati i za nas, a ne samo za strance. A i gorivo je poskupelo, tako da je i Jat ostao državni. Postavlja se ono suštinsko pitanje-gde naći pet milijardi evra da se održi obećanje? Toliko para u Srbiji nema niko, niti će skoro imati, računajući tu i državnu kasu. Car je go, govori stara poslovica. Nažalost, problem je što je i građanin go, ali ga i dalje svlače. Istina je da je Sindikat ’’Nezavisnost’’ ukazao na manipulaciju. Učinio sve da se ona spreči, ali već poslovična lakomost, i verovanje vlastima i galamdžija u njoj, učinili su da ostanemo u manjini. Zato sada s pravom dižemo glas. Zaustavimo dalju prevaru, promenimo zakone i realno ponašanje tako da sačuvamo naša preduzeća i (p)ostanemo zamajac razvoja. Samo tako ćemo doći do hiljadu evra. Pa ako Amerika podržavljuje finansijski sektor, a uskoro će i automobilsku industriju, zašto bi mi privatizovali Telekom ili EPS, naročito ako to znači da bi hiljade naših kolega ostalo bez posla? Ni ovog puta nećemo likovati zato što smo bili u pravu, niti javno prozivati one koji su nas prevarili, ali hoćemo da se čuje naš glas. Zato što umemo da mislimo, i ne činimo to samo svojim tekućim računima. Hoćemo da verujemo da je vreme samozvanih eksperata iza nas. HOĆEMO PRAVDU! 21. novembar 2008. I OVAKO I ONAKO Teško je ovih dana otići na utakmicu, u prodavnicu, sresti se s prijateljima na slavi, a ne razmatrati svetsku ekonomsku krizu, koja samo što nije došla do nas. O tome bruje vesti i raspisuju se novine. Prosto da se čovek sažali nad krupnim finansijskim kapitalom koji je pretrpeo ogromne gubitke, a niko ni da natukne da je to samo deo izmišljenog novca, stvoren pljačkanjem svih onih kojima je pristup u tom delu svetske ekonomije uskraćen. Ne mogu da verujem da su ti svetski eksperti doveli planetarni finansijski sistem na ivicu propasti. Ali ne brinem za njih. Skočila je njima u pomoć država i kupila ih za hiljade milijardi dolara. Sledi doduše recesija, ali Amerika će da kupi i sopstvenu automobilsku industriju kako ne bi propala. Tako će ’’Ford’’ biti državno vlasništvo. Razmišljam nešto, ako je vlasništvo prešlo iz privatnih u državne ruke nije li se to Amerikancima dogodila oktobarska revolucija, a da oni to i ne znaju, ili CNN to još krije od njih. Možda je Barak Obama Lenjin dvadeset prvog veka? Nego, daleko je to od nas. Deli nas okean, i mnogo više. Mi se danas svim snagama upiremo da uredimo ono što su drugi odavno prestali da rade. Da privatizujemo sve što imamo. I to samo zbog velikih provizija, koje se pri tom uzimaju. Mi i ne znamo ko kupuje naša radna mesta, jedino vidim da ih vrlo efikasno ukida. No, kako je počelo, izgleda da ćemo imati, barem za sada, izvesnu korist od globalne krize. Naime, u svetu je povećana kontrola tokova novca tako da naši skriveni investitori ne mogu tako lako da povuku tajne plasmane sa belosvetskih ostrva. Ispašće da ćemo, još neko vreme, protiv volje domaćih vlastodržaca, ostati vlasnici Telekoma, EPS-a, Aerodroma, Jata, Galenike. Ostaćemo tako još i na našim radnim mestima. Dokle? Ne zna se. S druge strane obećavanih hiljadu evra od prodaje akcija usukaše se jedva na pedeset. Kud ispariše ona slavna obećanja sa ekrana? Sindikalna nesolidarnost Konfederacije slobodnih sindikata, koji su direktno minirali naš protest, tek sada pokazuje pravu pozadinu. Čitam da se rodonačelnik njihovog mišljenja, izvesni ekspert Pavlović, sada javlja i kritikuje one koje je savetovao da tako rade. Moral je izgleda kategorija koja je najjeftinija. Utvrdiće se brzo koliko košta. Ipak, ostaje da čekamo. Prve ideje za pripremu terena stižu. Neki političari, umesto da ih interesuje zašto je toliko poskupeo gas i kako to da saniraju, već traže da se utvrdi efikasnost javnih preduzeća, jer važno je otpustiti još koju hiljadu radnika, da se postigne što bolja (u)cena. Jasno nam je da se od ljudi koji su opsednuti profitom ne može očekivati da saosećaju sa siromašnima, oni su prosto od nas s(p)retniji. I ne trebaju nam njihovi veliki novci, samo hoćemo svoje, pošteno zarađene. Kao uporište od njihove samovolje i bahatosti, preostaje nam država i njeni čvrsti zakoni. Čini mi se da je ovu našu državu neko namerno obmanuo da ako je socijalno privlačna, ne može istovremeno biti i privredno uspešna. A istina je da su to široko povezana polja, čija letina treba da nahrani ravnopravne partnere-vladu, poslodavce i sindikate. 5. novembar 2008. OD 1.JANUARA 2009.NA SNAZI PROŠIRENO DEJSTVO OPŠTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA OSTVAREN JEDAN OD STRATEŠKIH CILjEVA NEZAVISNOSTI Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je u četvrtak, šestog novembra, potpisao Odluku o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora, a predsednici reprezentativnih sindikalnih centrala – Branislav Čanak (UGS „Nezavisnost”) i Ljubisav Orbović (Savez samostalnih sindikata Srbije) – i Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, istovremeno su potpisali Aneks Opšteg kolektivnog ugovora. Time se poslodavci, počev od 1. januara 2009. godine, obavezuju da zaposlenima isplate topli obrok u visini od 15 odsto mesečne zarade i regres za godišnji odmor u visini od 75 odsto prosečne zarade u privredi Srbije. Prema određenim proračunima to bi konkretno značilo povećanje mesečnih primanja zaposlenih za 7.000 dinara. Na taj način će dobar deo radničke Srbije prvi put u svom profesionalnom veku ostvariti neka od osnovnih prava iz rada, a za sve zaposlene će se makar malo ublažiti pad životnog standarda usled brojnih poskupljenja. Za Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” ovaj čin ima istorijsku vrednost, jer su postigli jedan od svojih strateških ciljeva, pošto se još od osnivanja bore da radništvo Srbije dobije Opšti kolektivni ugovor. Prema rečima Branislava Čanka, predsednika naše sindikalne centrale „Nezavisnost”, malo zemalja u Evropi ima kolektivni ugovor, a ni jedna nema njegovo prošireno dejstvo. Ukazujući na značaj potpisivanja ovog svojevrsnog socijalnog pakta između države u sindikata, Čanak je istakao da on prvenstveno treba da reguliše oscilacije nastale recesijom i drugim turbulentnim kretanjima u privredi. Prošireno dejstvo nacionalnog kolektivnog ugovora, koje stupa na snagu 1. januara naredne godine, znači da taj dokument važi u svim preduzećima, uključujući i ona koja se finansiraju iz budžeta Srbije. Ovim činom Vlada Srbije, i stranke koje je čine, pokazale su da umeju da ispune predizborna obećanja, što je do sada retko bio slučaj. Očigledno da je pritisak sindikata bio značajan faktor u dugogodišnjem „nadigravanju“ sa poslodavcima. Upornost i strpljivost reprezentativnih sindikata pokazuje da je moguće doneti „radnički ustav” a da se ne izlazi na ulice. To pokazuje da sindikalno organizovanje u Srbiji prevazilazi „dečje bolesti” delovanja i periodu tranzicije. S druge strane potpisivanje ovakvog akta je siguran znak da postoji jasna namera svih učesnika u socijalnom dijalogu da se polako izlazi iz perioda „divljeg kapitalizma” gde su radnici ti koji trpe sve negativne posledice prelaska iz jednog sistema u drugi. 4. novembar 2008. MI SE NE BOJIMO, MI SE BORIMO Na sajtu aviomehaničara sve češće se mogu pročitati poruke, ili preciznije rečeno pretnje, kolegama koji nisu njihovi istomišljenici. Iz kojih razloga verovatno sami znaju. A možda se može i izvesti između redova neki okvirni zaključak. Između ostalog, verovatno im nije odgovarao način na koji smo mi iz Sindikata „Jat – Nezavisnost” u poslednjih nekoliko meseci reagovali i obaveštavali, kako svoje članstvo tako i ostale zaposlene, a povodom sve dramatičnije situacije u „Jat – Tehnici”. Možda taj naš stil rada i obelodanjivanja istine nije odgovarao ni našem menadžmentu!? A to je bilo jedino logično i moguće, pošto se nećemo miriti sa činjenicom da se zaposleni, bez elementrane ljudske humanosti i razuma, vuku u „jamu” propasti. Pri tome, najodgovorniji za negativne poslovne rezultate ostaju nedodirljivi. Na njih se ne odnose, i za njih jednostavno ne važe, nikakvi spiskovi tehnoloških viškova. A stigli su do nas nezvanični glasovi da se upravo takvi spiskovi ubrzano pripremaju za običan svet radni. I sada, i uvek, Sindikat „Jat – Nezavisnost” protivi se takvoj poslovnoj politici i merama koje uvek ošinu radnička leđa. To smo najbolje pokazali i dokazali 2002. i 2003. godine, kada se dešavalo nešto slično. Oštro smo se suprotstavili i borili za svoja prava i pravdu. I tada smo, i sada ćemo! Mi smo jednostavno dosledni evropskim sindikalnim orjentacijama i ciljevima da obezbedimo najpovoljnija i najsigurnija rešenja po radnike. Zato i jesmo pod okriljem velikih međunarodnih porodica – Međunarodne konfederacije sindikata (ITUC) i Evropske konfederacije sindikata (ETUC). Još jednom ističemo svoju rešenost da i ovog puta istrajemo, koristeći sve sindikalne metode i sredstva, jer želimo da zaštitimo svoje članstvo i ostale zaposlene, ni jednog trenutka ne prezajući od bilo kakvih represivnih mera koje nam svakodnevno nameću. 31. oktobar 2008. OTVORENO PISMO „GLASU” Poštovana redakcijo „Glasa javnosti”, Sindikat „Jat – Nezavisnost” pridružuje se mišljenju dva reprezentativna sindikata Jata (Jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji i Sindikatu komercijalnih i ekonomsko-pravnih poslova radnika Jata) po pitanju mogućnosti da na mesto direktora dođe kandidat DS-a Predrag Vujović. Naša sindikalna organizacija istog je mišljenja i po pitanju da koordinator pri reorganizaciji Jata radne grupe ne treba da bude gospodin Nebojša Starčević. Sindikat „Jat – Nezavisnost” se u potpunosti slaže sa svim iznetim činjenicama, kada su u pitanju i gospodin Vujović i gospodin N. Starčević, u pomenutom članku od 29. oktobra ove godine. Dodajemo još i otvoreno pitanje, na izjavu gospodina Starčevića o pozitivnom poslovanju Jata za 2006. i 2007.godinu, da li je i jedan izveštaj o poslovanju za pomenute godine usvojen. O broju nezadovoljnih zaposlenih u Jatu i ovom prilikom nećemo govoriti, najbolje je da to kažu sami zaposleni. 28. oktobar 2008. OTVORENO O GORUĆIM TEMAMA U JATU Na sastanku predstavnika Sindikata „JAT–Nezavisnost” i Saše Vlaisavljevića, generanog direktora Jata, održanom 17. oktobra, najvažnije su bile sledeće teme: 1. Zarada zaposlenih, u konteksu najavljenih mera smanjenja troškova poslovanja, a u skladu sa teškom situacijom u kojoj se nalazi naš nacionalni avioprevoznik, 2. Rad na Kolektivnom ugovoru, kao osnovnom sredstvu zaštite prava zaposlenih, 3. Pitanje potencijalnih tehnoloških viškova i kriterijumi za njihovo određivanje. Na početku sastanka generalni direktor je upoznao predstavnike sindikata sa Programom poslovnog projekta Jata, koji bi uskoro trebao da bude predstavljen Vladi Republike Srbije. Prezentirajući program, direktor se posebno osvrnuo na centralne teme za koje smo pokazali intresovanje. Takođe, u vezi sa prvom tačkom razgovora, pojasnio je da je Upravni odbor kompanije doneo odluku da vrednost koeficijenta od septembra bude 5.700 din. Za sve zaposlene to će biti propraćeno izdavanjem novih Ugovora o radu i Aneksa ugovora o radu. Smanjenje zarada planira se samo za kategoriju preciziranu članom 69. Pravilnika o radu (u delu VIII-zarada, naknada zarade i druga primanja). Oko aktivnosti za konačno dobijanje Kolektivnog ugovora direktor nas je informisao da se Sindikat pilota i Sindikat STW/STD protive potpisivanju predloženog rešenja. Kao osnovni razlog za to navode da im nisu ispunjeni zahtevi za povećanje zarada, pošto su one trenutno najniže u okruženju. Po mišljenju generalnog direktora, ova struktura zaposlenih je deficitarna, a školovanje za taj profil je veoma skupo, te se moraju zaštititi radi održavanja saobraćaja i osnovne delatnosti kompanije. Takođe, očekuje se da će se značajnijim odzivom za dobrovoljni odlazak iz kompanije, osloboditi određena sredstva, kojima će se delimično izaći u susret zahtevima pilota po pitanju većih zarada. Time bi se stvorili i uslovi za potpisivanje Kolektivnog ugovora. Što se tiče STW/STD osoblja, ne planira se povećanje zarada, već smanjenje broja zaposlenih, tako što bi na 50 putničkih sedišta bila zaposlena 1 STW/STD. Njihovi ugovori bili bi na određeno vreme. Generalni direktor je za njih napomenuo i da se, u liku Radoslava Tomaševića, pomoćnika ministra za infrastrukturu, bore za što veće zarade, kao i da je to jedan od razloga za njegovo izuzeće iz daljeg učešća u timu ministarstva. Mi iz Sindikata „Jat – Nezavisnost”, tom prilikom, izneli smo stavove u vezi sa predstavnicima menadžmenta u pregovaračkom timu, konkretno, upozorili smo da Nebojša Starčević nije adekvatna ličnost za tu odgovornu ulogu. Napominjemo da su, prema našim saznanjima, i druge kolege sindikalci predložili isto. U ovom momentu jedini način smanjenje broja zaposlenih u Jatu bio bi dobrovoljni stimulativni odlazak iz kompanije. Visina otpremnine još nije definisana, a zavisiće od Vlade Republike Srbije, koja i treba da odobri sredstva za tu aktivnost, i zato je bilo izlišno davati apriori odgovore o kriterijumima za eventualno iskazivanje tehnološkog viška. 7. oktobar 2008. Mišljenje privremenog radnog tela socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije o efektima proširenog dejstva opšteg Kolektivnog ugovora Уводне напомене: Социјално-економски савет Републике Србије је на 25. седници донео Одлуку о именовању Привременог радног тела са циљем да размотри ефекте проширеног дејства Општег колективног уговора (ОКУ) и поднесе Сaвету своје стручно мишљење. За чланове Привременог радног тела именовани су Јанко Гузијан, Министарство финансија; Никола Павичић, Унија послодаваца Србије; Зоран Ристић, УГС Независност (СН); Рајко Косановић, Савез самосталних синдиката Србије (ССС). За координатора Привременог радног тела именован је Јуриј Бајец, економски саветник премијера Владе Републике Србије. Радна група се у свом раду ослонила на расположиве анализе, анкете, процене стручних служби ССС, СН, Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике чији представници су такође активно учествовали у изради овог материјала. Треба истаћи да су сви чланове Радне групе допринели да се активност на припреми овог извештаја одвијала на конструктиван начин и уз уважавање свих изнесених ставова и аргумената. Овакав приступ је омогућио да се у значајној мери приближе ставови око кључних питања, а да су разлике у квантификацији ефеката проширеног дејства ОКУ настале пре свега због различитих полазних претпоставки односно различитих података са којима су располагали чланови Радне групе. Мада је у току рада разматрано више питања у вези проширеног дејства ОКУ, Радна група се, због посебног значаја,сконцентрисала на макроекономске ефекте две мере садржане у чл.32 Општег колективног уговора: • обезбеђење накнаде трошкова за топли оброк у висини 20% зараде и • обезбеђење регреса у висини просечне месечне зараде у Републици. У извештају се најпре најпре процењује и анализира ефекат примене ових мера на укупну привреду Србије; затим се аналира ефекат примене ових мера на запослене у јавном сектору и последице на јавне финансије; најзад, сагледан је ефекат ових мера на укупну економску политику Владе Републике Србије. На крају су дати закључни ставови и сугестије. У Прилогу су дата додатна правна тумачења у вези примене ОКУ, и поређење зарада у Србији са суседним земљама. 1) Ефекти проширеног дејства Општег колективног уговора на привреду Србије Главни проблем при процењивању економских и фискалних последица поменутих одредби у вези накнаде трошкова за топли оброк и регрес је тај што је нејасно колики проценат ових обавеза тренутно послодавци у Србији већ испуњавају, и без проширеног дејства ОКУ. Чланови радне групе из Савеза самосталних синдиката (ССС) и УГС Независност (СН) су предочили да су њихови грански синдикати здравства, образовања и културе потписали у јулу 2008. године протоколе са ресорним министарствима који претпостављају накнаде за топли оброк и регрес у висини од 6.710 динара. На основу ових протокола, ССС и СН су проценили да би проширено дејство поменуте две одредбе ОКУ на јавни сектор захтевало додатна средства од 2.657 динара (6.612+2.755-6710) месечно по запосленом, односно ефективно повећање зараде од 8%. Имајући у виду резултате анкете (246 предузећа) о висини накнаде за топли оброк и регрес, Синдикати су проценили да би проширено дејство ове две одредбе ОКУ резултовало повећањем трошкова рада за 8% до максимално 10% за целу привреду ( 2 милиона запослених). Представници Министарства за рад и социјалну политику су указали да од 430.000 запослених у јавном сектору, закон покрива око 230.000 запослених, док преосталих 200.000 запослених (државна управа, полиција, војска) нису покривени законом, да се за њих формално не исказују посебно накнаде за топли оброк и регрес, те да би они имали основа да траже додатна средства у пуном износу од 9.367 динара. То би значило да се у јавном сектору тренутно у просеку не исплаћује 6.710, већ 3.589 динара по запосленом на основу накнада за топли оброк и регрес. При поређењу јавног сектора и целокупне привреде мора се узети у обзир да, према пореској евиденцији, око 400.000 запослених у приватном сектору прима минималну зараду па тиме не прима никакву накнаду за топли оброк и регрес. На основу ових чињеница, представници Министарства за рад и социјалну политику и Министарства финансија, закључују да 2 милиона запослених у Србији третнутно у просеку прима 2.871 динара на основу накнада за исхрану и регрес, те да су потребна додатна средства од 6.496 динара месечно по запосленом. Табела 1 – Различите претпоставке о висини тренутног износа накнаде за исхрану и регрес Претпостављени тренутни износ накнаде Повећање просечне зараде Додатни трошак за 430.000 у јавном сектору (000 динара) Додатни трошак за 2 мил. запослених (000 динара) Повећање укупних трошкова рада (2 мил. зап) %БДП 6,710 динара 8.0% 22,758,799 105,854,880 3.8% 3,589 динара 17.5% 49,492,037 230,195,520 8.2% 2,871 динара 19.7% 55,642,138 258,800,640 9.2% На основу претпоставки од којих се пошло у анализи ССС и СН види се да би додатни раст трошкова рада износио око 8% што би значило повећање трошкова рада за 2 милиона запослених од близу 4% БДП односно око 106 милрд. динара (1,35 млрд. евра). Оба синдиката запослених сматрају да уколико се у овај обрачун укључе и друге обавезе послодаваца (минули рад, рад за време празника и ноћни рад) онда би тај износ могао достићи 10%. Додатни трошак за све запослене у јавном сектору износио би близу 23 млрд. динара. Уколико се, међутим, прихвати став представника Министарства рада социјалне политике и Министарства финансија да садашње зараде у просеку садрже око 2.871 динара топлог оброка и регреса, реализација Општег колективног уговора захтевала би додатни раст трошкова рада за близу 20%. У овом случају трошкови по запосленом (нето плата + порези и доприноси) у просеку би порасли за око 11 хиљада динара месечно, што за 2 милиона запослених , на нивоу целе године представља додатни трошак од око 260 млрд динара (3,3 млрд евра). Учешће трошкова рада у БДП би се повећало за чак 9,2% процентних поена. Након овог повећања, просечне нето зараде у Србији би износиле око 39,5 хиљада динара, односно око 500 евра. Имајући у виду да чланови Радне групе из ССС и НС, односно Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике сматрају да су њихове рачунице и поред свих мањкавости ближе реалном стању, координатор Радне групе је предложио да се за целокупну привреду Србије прихвати „средње решење“ по којем претпостављени тренутни износ накнада за топли оброк и регрес износи 4 800 динара. Уз такву претпоставку добијамо следеће ефекте: -повећање просечне зараде: 14% -додатни трошак за 2 милиона запослених : 182 млрд. динара, односно 2,3 млрд. евра. -повећање трошкова рада за 2 милиона запослених : 6.5% БДП. Од суштинске је важности да се процени како би наведено повећање нето зарада и трошкова рада утицало на: • макроекономску стабилност (инфлацију, спољни дефицит и спољни дуг), • конкурентност привреде Србије, • тражњу за радном снагом Повећање нето зарада, као и пореза и доприноса по том основу, утицало би директно на повећање домаће тражње за 2,3 млрд евра, односно око 6,5% БДП. Овакав раст тражње у кратком периоду би могао да генерише снажан притисак на раст инфлације и спољнотрговинског дефицита. Представници Министарства финансија, Министарства рада, и послодаваца сматрају да би, осим преко тражње, повећање зарада имало и снажан трошковни притисак на инфлацију. С обзиром да у кратком року није могуће кроз раст продуктивности апсорбовати раст зарада од 14%. У делатностима у којима због снажне увозне конкуренције није могуће повећати цене резултат би био погоршање пословања предузећа, које би у бројним случајевима имало за последицу њихов стечај. У условима глобализованог тржишта у коме се цене већине роба формирају на светском тржишту, конкурентност једне привреде у великој мери зависи од тога да ли су зараде у тој привреди усклађене са њеном продуктивношћу. Уколико су зараде значајно веће од нивоа продуктивности - земља је неконкурентна. И обрнуто, уколико су зараде усклађене са нивоом продуктивности земља је конкурентна, под осталим непромењеним условима . Из Прилога 2 се види да Србија већ сада има веће просечне нето зараде у односу на суседе6 и да би њихов даљи брзи раст изван оквира реалног раста БДП и продуктивности додатно погоршао конкурентност српске привреде. Најважније макроекономске последице значајно прецењених зарада биле би: • раст спољнотрговинског дефицита услед неконкурентног извоза и високе тражње за увозним производима, • смањење страних директних инвестиција због неконкурентних зарада у односу на окружење, • смањење тражње за радном снагом и повећање незапослености • притисак на велики број послодаваца који због објективног стања у пословању неће бити у стању да испуне наведене одредбе ОКУ Представници синдаката су изразили резерву према овим последицама, сматрајући да је за потврду таквих ставова потребно урадити додатне анализе , као и да се одговарајућим мерама могу ублажити те последице (смањењем сиве економије,ефикасном борбом против монополских понашања на тржишту, сузбијањем корупције,рационализацијом материјалних и других трошкова у држави и др.) 2) Ефекти примене Општег колективног уговора на запослене у јавном сектору и на јавне финансије Србије Уколико би се Општи колективни уговор применио на 430 хиљада запослених у јавном сектору, а при томе се прихватио став ресорних министарстава да су топли оброк и регрес тренутно просечно садржани у платама у јавном сектору у износу од 3.589 динара, то би за последицу имало додатне трошкове рада у 2009. години од око 50 млрд динара . Уколико би се упоредо реализовало и планирано повећање зарада од око 10%, тада би примена општег колективног уговора утицала на повећање јавне потрошње и фискалног дефицита у 2009. години за 50 млрд динара, односно за око 1,8% БДП. То су за државне финансије врло велика средства. Примена ОКУ за запослене у јавном сектору имала би крупне импликације на фискалну политику. Уколико би се јавни расходи по овом основу додатно повећали за 50 млрд динара, а остали јавни расходи и приходи кретали у складу са плановима Министарства финансија, фискални дефицит у 2009. години би износио 3,8% БДП, односно око 1,5 млрд евра. Са обзиром да је за плаћање главнице домаћег и спољног јавног дуга у наредној години неопходно још око 500 милиона евра укупно недостајућа средства износила би око 2 млрд евра. Министарство финансија процењује да Србија није у могућности да финансира толики дефицит, што би за последицу имало појаву кашњења у исплати обавеза државе. Према проценама Министарства финансија и Министарства економије од приватизације јавних предузећа у наредној години се очекује 500-600 милиона евра, што значи да се цео преостали дефицит мора финансирати задуживањем. 7.Од наведеног броја 120 хиљада је запослено у образовању, 115 хиљада у здравству и социјалној заштити, 75 хиљада у војсци, полицији и другим службама безбедности, 60 хиљада у Републичкој управи и 60 хиљада у локалној управи. 8.Износ од 50 млрд динара се односи на 2008. годину и потребно га је ревалоризовати у 2009. години. Овде је презентован податак за 2008. годину ради конзистентности са подацима у Табели 1. 9.Донације као извор за финансирање фискалног дефицита већ сада су врло мале. У случају да дефицит износи 3,8 %БДП оне би вероватно у целини изостале. Међутим, могућности задуживања државе у случају спровођења такве политике биле би минималне. Негативна оцена економске политике од стране ММФ смањила би могућност коришћења кредита међународних финансијских организација. Смањење, ионако ниског кредитног рејтинга земље додатно би отежало приступ Србије комерцијалним кредитима - износ кредита био би мањи, каматне стопе веће, а рокови краћи. Представници Синдиката су указали да су разлози за такво стање и у другим областима (превелика админнистрација, недоследна примена закона и др) чијим ефикаснијим решавањем би се умањиле негативне макроеконосмке последице. У оквиру економске политике Владе прецизно је дефинисана политика зарада у јавном сектору за наредне три године, док су за приватни сектор наведене процене о кретању зарада. Према Меморандуму предвиђено је да се реални фонд зарада у државном сектору (државна управа, војска, полиција, здравство, школство, локална управа и др.) у 2009. и 2010. години расте по стопи од 2%. При очекиваној инфлацији од 8% у 2009. години, следи да би номинални раст фонда зарада износио око 10%. Након 2010. године предвиђено је да фонд зарада оствари реални раст од око 5% годишње. Бржи раст зарада од пројектованог, под осталим непромењених условима (непромењене пореске стопе, раст осталих расхода у складу са планом), значио би повећање јавне потрошње и фискалног дефицита. У Меморандуму је такође дефинисано да плате запослених у јавним предузећима расту у складу са продуктивношћу рада и кретањем зарада на тржишту рада. У Меморандуму се процењује да ће се зараде у приватном сектору кретати у складу са растом продуктивности. 3) Општи колективни уговор и економска политика Владе Републике Србије Економска политика Владе Републике Србије за наредне три године дефинисана је Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици. У овом документу су дефинисани основни економски циљеви Владе: o реални раст БДП по стопи од 6-7% годишње, o смањење незапослености за 3 процентна поена, o смањење годишње стопе инфлације на 4%, o повећање стандарда становништва и o смањење разлика у регионалном развоју. • Већи део Меморандума посвећен је мерама економске политике и реформама чијом реализацијом треба да се обезбеди остварење наведених циљева. • Планиране мере економске политике су концептуално и билансно конзистентне како међусобно тако и са постављеним циљевима : o остварење планираног раста БДП захтева да инвестиције износе 25-27% БДП односно 8-10 млрд евра, од чега из домаћих извора треба да се обезбеди најмање половина средстава. Мање учешће домаћих инвестиција има за последицу брз раст спољног дуга, а у перспективи следи дужничка криза. Синдикати изражавају резерву према овом ставу Министарства финансија и представника послодаваца. o смањење стопе незапослености за 3 п.п. (односно повећање броја запослених за око 120 хиљада) захтева такође да инвестиције износе 25-27% БДП, али и да реалне зараде не расту брже од продуктивности. Фискална политика и политика зарада имају кључну улогу у остварењу циљеве економске политике. Процењује се да ће након ребаланса буџета Републике Србије консолидована јавна потрошња у 2008. износити око 45% БДП док ће фискални дефицит у 2008. години износити око 2,7% БДП. Фискални дефицит у 2008. години највећим делом биће финансиран приходима од приватизације из претходиних година, потом приходима од продаје предузећа у стечају (на пример, РК Београд) и у мањој мери задуживањем државе на финансијском тржишту. Мада је остало више од месец дана до усвајање буџета Републике Србије за 2009. годину, већ сада су дефинисани глобални оквири за буџет и укупну фискалну политику у наредној години. Консолидована јавна потрошња неће бити већа од 44% БДП, а консолидовани дефицит од 2% БДП. У овај оквир треба да се уклопе сви постојећи расходи (пензије, зараде) и сви додатни расходи (Коридор 10, подстицаји за стратешке инвестиције и др.). Уколико би се одступило од наведених макроекономских оквира то би захтевало корениту промену економске политике Владе. Ова промена би обухватила како циљеве тако и мере економске политике. У таквој ситуацији, представници Министарства финансија, Министарство рада и послодаваца процењују да стопа раста БДП не би могла да буде већа од 2% -3% годишње, док би инфлација била у двоцифреној зони. У таквим околностима, дефицит текућег платног биланса би премашио 20% док би спољни дуг убрзо достигао критичан ниво. Раст спољног дуга кроз који се de facto финансира знатно већа домаћа потрошња од домаће понуде није дугорочно одржив, па би оваква политика водила најпре платнобилансној кризи, а потом и општој економских кризи. Представници Синдиката су изразили резерву према наведеним проценама. 4) Закључни ставови и сугестије 4.1 Чланови Радне групе су сагласни да би Одлука о проширеном дејству ОКУ утицала на:  повећање трошкова рада послодаваца по основу права на накнаду за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, минулог рада, рад на дан празника у висини утврђеној ОКУ. Повећање трошкова рада може утицати на запосленост и стране инвестиције, на смањење конкурентности српске привреде и додатне инфлационе притиске;  процес приватизације, реструктурирање привредних друштава, и јавних предузећа и рационализацију јавних служби исплатом отпремнине у висини утврђеној ОКУ. Када је реч о незапослености, овај утицај може се ублажити спровођењем мера активне политике запошљавања (преквалификација, доквалификација, запошљавање код другог послодавца и др.) 4.2. Чланови Радне групе скрећу пажњу у вези механизама повећања зарада у јавном сектору и ограничења да раст масе зарада у 2009. години не сме прећи 10%. Уколико се прихвати став о проширеном дејству ОКУда се запосленима у јавним службама, које се финансирају из Буџета, обезбеди право на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, у оквиру укупног износа предвиђеног за повећање плата у 2009. години од 10%, неопходно је да надлежна министарства припреме измене одговарајућих прописа. Ово из разлога што је Законом о платама у јавним службама и државним органима прописано да коефицијент садржи у себи и додатак на име накнаде исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. 4.3. Чланови Радне групе су сагласни да се одговарајућим мерама већ од 2009. започне смањивање садашњих превеликих распона у зарадама државних службеника и намештеника. 4.4.Предлаже се Влади да за 2009 сагледа могућности повећања неопорезивог дела зарада, што би побољшало материјални положај запослених са најнижим зарадама поготово у радно интензивним секторима 4.5.Представник послодаваца сматра да, с обзиром на постојећа ограничења у пословању и већ велика фискална оптерећења, није реално очекивати примену проширеног дејства ОКУ на целу привреду. Повећање зарада и запослености могуће је побољшањем укупног пословног амбијента и додатним смањењем фискалног терета привреди. 4.6. Чланови Радне групе сматрају да је за успешно остваривање развојних циљева Србије у наредном периоду, поред пуног ангажовања Владе, послодаваца и запослених, неопходно укључити и остале друштвене групе у свим областима живота. Београд, 6.10.2008. За Привремено радно тело Јуриј Бајец, Координатор Прилог 1 Законски третман накнаде за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у периоду 2001-2008. год. 1. Према Закону о радним односима, који се примењивао до децембра 2001.године, било је утврђено да запослени има право на додатак на зараду за исхрану у току рада (за дане проведене на раду) и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права била је утврђена Општим колективним уговором закљученим 1997.године (први је био закључен 1990.године) и то: -накнада за исхрану у току рада, у висини од 20% просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике и -регрес за коришћење годишњег одмора, у висини просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Према члану 25. став 1. тачка 3. и 6.Закона о порезу на доходак грађана (пречишћени текст у «Службеном гласнику РС» 54/99), било је утврђено да се не плаћа обавеза на порез на доходак грађана, и то на: -регрес за коришћење годишњег одмора - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором за целу годину и -месечна накнада за исхрану у току рада - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором. 2. Изменама Закона о радним односима (у јуну 2001.одине) било је предвиђено да додатак на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер зараде. Од јула 2001.године, Законом о порезу на доходак грађана утврђено је да, с обзиром да наведена примања у складу са Законом о раду имају карактер зараде, нису ослобођена плаћања обавеза по основу пореза из зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање. 3. Законом о раду (децембар 2001.године), који се примењивао до марта 2005.године, није било утврђено право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Сходно томе, од децембра 2001.године, када је ступио на снагу Закон о раду, није постојала обавеза примене Општег колективног уговора, у делу који се односио на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. По ступању на снагу Закона о раду, већина послодаваца је месечну накнаду за исхрану у току рада и 1/12 регреса уградила у коефицијент за обрачун и исплату зараде, тако да запосленима нису биле по наведеним основама умањена примања. За јавне службе( образовање, здравство, култура, социјална заштита и др.) то је утврђено законом, а за јавна предузећа чији је оснивач Република колективним уговором. Ова решења још увек се примењују у јавним службама и јавним предузећима ( ЕПС, НИС, Србија гас, ЕМС и др.). Радна група не располаже подацима колики је број послодаваца који су 2001. године у коефицијент уградили накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и да ли су задржали то решење као што је у јавним службама и јавним предузећима чији је оснивач Република. Законом о платама државних службеника и намештеника (јул 2006. год.) није предвиђено да коефицијент садржи накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према овом закону основна плата државних службеника и намештеника састоји се од основне плате и додатка на плату (минули рад, ноћни рад, рад на дан празника, прековремени рад, приправност и додатно оптерећење на раду). 4. Законом о раду (март 2005.године), амандманима народних посланика, утврђено је право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права није утврђена Законом. Општим актом (колективним уговором или правилником о раду) утврђује се висина ових права. Према Закону о раду, из марта 2005.године, Општи колективни уговор и посебни колективни уговори, закључени пре 21.децембра 2001.године престали су да важе у месецу септембру 2005.године. Применом наведене одредбе Закона, престао је да важи Општи колективни уговор, закључен 1997.године. Прилог2 Графикон 1 – Просечне нето зараде у региону у ЕУР Извор: Министарство финансија и МАТ Графикон 2 – Однос привредног развоја и просечних зарада у региону Извор: Министарство финансија и МАТ Уводне напомене: Социјално-економски савет Републике Србије је на 25. седници донео Одлуку о именовању Привременог радног тела са циљем да размотри ефекте проширеног дејства Општег колективног уговора (ОКУ) и поднесе Сaвету своје стручно мишљење. За чланове Привременог радног тела именовани су Јанко Гузијан, Министарство финансија; Никола Павичић, Унија послодаваца Србије; Зоран Ристић, УГС Независност (СН); Рајко Косановић, Савез самосталних синдиката Србије (ССС). За координатора Привременог радног тела именован је Јуриј Бајец, економски саветник премијера Владе Републике Србије. Радна група се у свом раду ослонила на расположиве анализе, анкете, процене стручних служби ССС, СН, Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике чији представници су такође активно учествовали у изради овог материјала. Треба истаћи да су сви чланове Радне групе допринели да се активност на припреми овог извештаја одвијала на конструктиван начин и уз уважавање свих изнесених ставова и аргумената. Овакав приступ је омогућио да се у значајној мери приближе ставови око кључних питања, а да су разлике у квантификацији ефеката проширеног дејства ОКУ настале пре свега због различитих полазних претпоставки односно различитих података са којима су располагали чланови Радне групе. Мада је у току рада разматрано више питања у вези проширеног дејства ОКУ, Радна група се, због посебног значаја,сконцентрисала на макроекономске ефекте две мере садржане у чл.32 Општег колективног уговора: • обезбеђење накнаде трошкова за топли оброк у висини 20% зараде и • обезбеђење регреса у висини просечне месечне зараде у Републици. У извештају се најпре најпре процењује и анализира ефекат примене ових мера на укупну привреду Србије; затим се аналира ефекат примене ових мера на запослене у јавном сектору и последице на јавне финансије; најзад, сагледан је ефекат ових мера на укупну економску политику Владе Републике Србије. На крају су дати закључни ставови и сугестије. У Прилогу су дата додатна правна тумачења у вези примене ОКУ, и поређење зарада у Србији са суседним земљама. 1) Ефекти проширеног дејства Општег колективног уговора на привреду Србије Главни проблем при процењивању економских и фискалних последица поменутих одредби у вези накнаде трошкова за топли оброк и регрес је тај што је нејасно колики проценат ових обавеза тренутно послодавци у Србији већ испуњавају, и без проширеног дејства ОКУ. Чланови радне групе из Савеза самосталних синдиката (ССС) и УГС Независност (СН) су предочили да су њихови грански синдикати здравства, образовања и културе потписали у јулу 2008. године протоколе са ресорним министарствима који претпостављају накнаде за топли оброк и регрес у висини од 6.710 динара. На основу ових протокола, ССС и СН су проценили да би проширено дејство поменуте две одредбе ОКУ на јавни сектор захтевало додатна средства од 2.657 динара (6.612+2.755-6710) месечно по запосленом, односно ефективно повећање зараде од 8%. Имајући у виду резултате анкете (246 предузећа) о висини накнаде за топли оброк и регрес, Синдикати су проценили да би проширено дејство ове две одредбе ОКУ резултовало повећањем трошкова рада за 8% до максимално 10% за целу привреду ( 2 милиона запослених). Представници Министарства за рад и социјалну политику су указали да од 430.000 запослених у јавном сектору, закон покрива око 230.000 запослених, док преосталих 200.000 запослених (државна управа, полиција, војска) нису покривени законом, да се за њих формално не исказују посебно накнаде за топли оброк и регрес, те да би они имали основа да траже додатна средства у пуном износу од 9.367 динара. То би значило да се у јавном сектору тренутно у просеку не исплаћује 6.710, већ 3.589 динара по запосленом на основу накнада за топли оброк и регрес. При поређењу јавног сектора и целокупне привреде мора се узети у обзир да, према пореској евиденцији, око 400.000 запослених у приватном сектору прима минималну зараду па тиме не прима никакву накнаду за топли оброк и регрес. На основу ових чињеница, представници Министарства за рад и социјалну политику и Министарства финансија, закључују да 2 милиона запослених у Србији третнутно у просеку прима 2.871 динара на основу накнада за исхрану и регрес, те да су потребна додатна средства од 6.496 динара месечно по запосленом. Табела 1 – Различите претпоставке о висини тренутног износа накнаде за исхрану и регрес Претпостављени тренутни износ накнаде Повећање просечне зараде Додатни трошак за 430.000 у јавном сектору (000 динара) Додатни трошак за 2 мил. запослених (000 динара) Повећање укупних трошкова рада (2 мил. зап) %БДП 6,710 динара 8.0% 22,758,799 105,854,880 3.8% 3,589 динара 17.5% 49,492,037 230,195,520 8.2% 2,871 динара 19.7% 55,642,138 258,800,640 9.2% На основу претпоставки од којих се пошло у анализи ССС и СН види се да би додатни раст трошкова рада износио око 8% што би значило повећање трошкова рада за 2 милиона запослених од близу 4% БДП односно око 106 милрд. динара (1,35 млрд. евра). Оба синдиката запослених сматрају да уколико се у овај обрачун укључе и друге обавезе послодаваца (минули рад, рад за време празника и ноћни рад) онда би тај износ могао достићи 10%. Додатни трошак за све запослене у јавном сектору износио би близу 23 млрд. динара. Уколико се, међутим, прихвати став представника Министарства рада социјалне политике и Министарства финансија да садашње зараде у просеку садрже око 2.871 динара топлог оброка и регреса, реализација Општег колективног уговора захтевала би додатни раст трошкова рада за близу 20%. У овом случају трошкови по запосленом (нето плата + порези и доприноси) у просеку би порасли за око 11 хиљада динара месечно, што за 2 милиона запослених , на нивоу целе године представља додатни трошак од око 260 млрд динара (3,3 млрд евра). Учешће трошкова рада у БДП би се повећало за чак 9,2% процентних поена. Након овог повећања, просечне нето зараде у Србији би износиле око 39,5 хиљада динара, односно око 500 евра. Имајући у виду да чланови Радне групе из ССС и НС, односно Министарства финансија и Министарства рада и социјалне политике сматрају да су њихове рачунице и поред свих мањкавости ближе реалном стању, координатор Радне групе је предложио да се за целокупну привреду Србије прихвати „средње решење“ по којем претпостављени тренутни износ накнада за топли оброк и регрес износи 4 800 динара. Уз такву претпоставку добијамо следеће ефекте: -повећање просечне зараде: 14% -додатни трошак за 2 милиона запослених : 182 млрд. динара, односно 2,3 млрд. евра. -повећање трошкова рада за 2 милиона запослених : 6.5% БДП. Од суштинске је важности да се процени како би наведено повећање нето зарада и трошкова рада утицало на: • макроекономску стабилност (инфлацију, спољни дефицит и спољни дуг), • конкурентност привреде Србије, • тражњу за радном снагом Повећање нето зарада, као и пореза и доприноса по том основу, утицало би директно на повећање домаће тражње за 2,3 млрд евра, односно око 6,5% БДП. Овакав раст тражње у кратком периоду би могао да генерише снажан притисак на раст инфлације и спољнотрговинског дефицита. Представници Министарства финансија, Министарства рада, и послодаваца сматрају да би, осим преко тражње, повећање зарада имало и снажан трошковни притисак на инфлацију. С обзиром да у кратком року није могуће кроз раст продуктивности апсорбовати раст зарада од 14%. У делатностима у којима због снажне увозне конкуренције није могуће повећати цене резултат би био погоршање пословања предузећа, које би у бројним случајевима имало за последицу њихов стечај. У условима глобализованог тржишта у коме се цене већине роба формирају на светском тржишту, конкурентност једне привреде у великој мери зависи од тога да ли су зараде у тој привреди усклађене са њеном продуктивношћу. Уколико су зараде значајно веће од нивоа продуктивности - земља је неконкурентна. И обрнуто, уколико су зараде усклађене са нивоом продуктивности земља је конкурентна, под осталим непромењеним условима . Из Прилога 2 се види да Србија већ сада има веће просечне нето зараде у односу на суседе6 и да би њихов даљи брзи раст изван оквира реалног раста БДП и продуктивности додатно погоршао конкурентност српске привреде. Најважније макроекономске последице значајно прецењених зарада биле би: • раст спољнотрговинског дефицита услед неконкурентног извоза и високе тражње за увозним производима, • смањење страних директних инвестиција због неконкурентних зарада у односу на окружење, • смањење тражње за радном снагом и повећање незапослености • притисак на велики број послодаваца који због објективног стања у пословању неће бити у стању да испуне наведене одредбе ОКУ Представници синдаката су изразили резерву према овим последицама, сматрајући да је за потврду таквих ставова потребно урадити додатне анализе , као и да се одговарајућим мерама могу ублажити те последице (смањењем сиве економије,ефикасном борбом против монополских понашања на тржишту, сузбијањем корупције,рационализацијом материјалних и других трошкова у држави и др.) 2) Ефекти примене Општег колективног уговора на запослене у јавном сектору и на јавне финансије Србије Уколико би се Општи колективни уговор применио на 430 хиљада запослених у јавном сектору, а при томе се прихватио став ресорних министарстава да су топли оброк и регрес тренутно просечно садржани у платама у јавном сектору у износу од 3.589 динара, то би за последицу имало додатне трошкове рада у 2009. години од око 50 млрд динара . Уколико би се упоредо реализовало и планирано повећање зарада од око 10%, тада би примена општег колективног уговора утицала на повећање јавне потрошње и фискалног дефицита у 2009. години за 50 млрд динара, односно за око 1,8% БДП. То су за државне финансије врло велика средства. Примена ОКУ за запослене у јавном сектору имала би крупне импликације на фискалну политику. Уколико би се јавни расходи по овом основу додатно повећали за 50 млрд динара, а остали јавни расходи и приходи кретали у складу са плановима Министарства финансија, фискални дефицит у 2009. години би износио 3,8% БДП, односно око 1,5 млрд евра. Са обзиром да је за плаћање главнице домаћег и спољног јавног дуга у наредној години неопходно још око 500 милиона евра укупно недостајућа средства износила би око 2 млрд евра. Министарство финансија процењује да Србија није у могућности да финансира толики дефицит, што би за последицу имало појаву кашњења у исплати обавеза државе. Према проценама Министарства финансија и Министарства економије од приватизације јавних предузећа у наредној години се очекује 500-600 милиона евра, што значи да се цео преостали дефицит мора финансирати задуживањем. 7.Од наведеног броја 120 хиљада је запослено у образовању, 115 хиљада у здравству и социјалној заштити, 75 хиљада у војсци, полицији и другим службама безбедности, 60 хиљада у Републичкој управи и 60 хиљада у локалној управи. 8.Износ од 50 млрд динара се односи на 2008. годину и потребно га је ревалоризовати у 2009. години. Овде је презентован податак за 2008. годину ради конзистентности са подацима у Табели 1. 9.Донације као извор за финансирање фискалног дефицита већ сада су врло мале. У случају да дефицит износи 3,8 %БДП оне би вероватно у целини изостале. Међутим, могућности задуживања државе у случају спровођења такве политике биле би минималне. Негативна оцена економске политике од стране ММФ смањила би могућност коришћења кредита међународних финансијских организација. Смањење, ионако ниског кредитног рејтинга земље додатно би отежало приступ Србије комерцијалним кредитима - износ кредита био би мањи, каматне стопе веће, а рокови краћи. Представници Синдиката су указали да су разлози за такво стање и у другим областима (превелика админнистрација, недоследна примена закона и др) чијим ефикаснијим решавањем би се умањиле негативне макроеконосмке последице. У оквиру економске политике Владе прецизно је дефинисана политика зарада у јавном сектору за наредне три године, док су за приватни сектор наведене процене о кретању зарада. Према Меморандуму предвиђено је да се реални фонд зарада у државном сектору (државна управа, војска, полиција, здравство, школство, локална управа и др.) у 2009. и 2010. години расте по стопи од 2%. При очекиваној инфлацији од 8% у 2009. години, следи да би номинални раст фонда зарада износио око 10%. Након 2010. године предвиђено је да фонд зарада оствари реални раст од око 5% годишње. Бржи раст зарада од пројектованог, под осталим непромењених условима (непромењене пореске стопе, раст осталих расхода у складу са планом), значио би повећање јавне потрошње и фискалног дефицита. У Меморандуму је такође дефинисано да плате запослених у јавним предузећима расту у складу са продуктивношћу рада и кретањем зарада на тржишту рада. У Меморандуму се процењује да ће се зараде у приватном сектору кретати у складу са растом продуктивности. 3) Општи колективни уговор и економска политика Владе Републике Србије Економска политика Владе Републике Србије за наредне три године дефинисана је Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици. У овом документу су дефинисани основни економски циљеви Владе: o реални раст БДП по стопи од 6-7% годишње, o смањење незапослености за 3 процентна поена, o смањење годишње стопе инфлације на 4%, o повећање стандарда становништва и o смањење разлика у регионалном развоју. • Већи део Меморандума посвећен је мерама економске политике и реформама чијом реализацијом треба да се обезбеди остварење наведених циљева. • Планиране мере економске политике су концептуално и билансно конзистентне како међусобно тако и са постављеним циљевима : o остварење планираног раста БДП захтева да инвестиције износе 25-27% БДП односно 8-10 млрд евра, од чега из домаћих извора треба да се обезбеди најмање половина средстава. Мање учешће домаћих инвестиција има за последицу брз раст спољног дуга, а у перспективи следи дужничка криза. Синдикати изражавају резерву према овом ставу Министарства финансија и представника послодаваца. o смањење стопе незапослености за 3 п.п. (односно повећање броја запослених за око 120 хиљада) захтева такође да инвестиције износе 25-27% БДП, али и да реалне зараде не расту брже од продуктивности. Фискална политика и политика зарада имају кључну улогу у остварењу циљеве економске политике. Процењује се да ће након ребаланса буџета Републике Србије консолидована јавна потрошња у 2008. износити око 45% БДП док ће фискални дефицит у 2008. години износити око 2,7% БДП. Фискални дефицит у 2008. години највећим делом биће финансиран приходима од приватизације из претходиних година, потом приходима од продаје предузећа у стечају (на пример, РК Београд) и у мањој мери задуживањем државе на финансијском тржишту. Мада је остало више од месец дана до усвајање буџета Републике Србије за 2009. годину, већ сада су дефинисани глобални оквири за буџет и укупну фискалну политику у наредној години. Консолидована јавна потрошња неће бити већа од 44% БДП, а консолидовани дефицит од 2% БДП. У овај оквир треба да се уклопе сви постојећи расходи (пензије, зараде) и сви додатни расходи (Коридор 10, подстицаји за стратешке инвестиције и др.). Уколико би се одступило од наведених макроекономских оквира то би захтевало корениту промену економске политике Владе. Ова промена би обухватила како циљеве тако и мере економске политике. У таквој ситуацији, представници Министарства финансија, Министарство рада и послодаваца процењују да стопа раста БДП не би могла да буде већа од 2% -3% годишње, док би инфлација била у двоцифреној зони. У таквим околностима, дефицит текућег платног биланса би премашио 20% док би спољни дуг убрзо достигао критичан ниво. Раст спољног дуга кроз који се de facto финансира знатно већа домаћа потрошња од домаће понуде није дугорочно одржив, па би оваква политика водила најпре платнобилансној кризи, а потом и општој економских кризи. Представници Синдиката су изразили резерву према наведеним проценама. 4) Закључни ставови и сугестије 4.1 Чланови Радне групе су сагласни да би Одлука о проширеном дејству ОКУ утицала на:  повећање трошкова рада послодаваца по основу права на накнаду за исхрану у току рада, регрес за коришћење годишњег одмора, минулог рада, рад на дан празника у висини утврђеној ОКУ. Повећање трошкова рада може утицати на запосленост и стране инвестиције, на смањење конкурентности српске привреде и додатне инфлационе притиске;  процес приватизације, реструктурирање привредних друштава, и јавних предузећа и рационализацију јавних служби исплатом отпремнине у висини утврђеној ОКУ. Када је реч о незапослености, овај утицај може се ублажити спровођењем мера активне политике запошљавања (преквалификација, доквалификација, запошљавање код другог послодавца и др.) 4.2. Чланови Радне групе скрећу пажњу у вези механизама повећања зарада у јавном сектору и ограничења да раст масе зарада у 2009. години не сме прећи 10%. Уколико се прихвати став о проширеном дејству ОКУда се запосленима у јавним службама, које се финансирају из Буџета, обезбеди право на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора, у оквиру укупног износа предвиђеног за повећање плата у 2009. години од 10%, неопходно је да надлежна министарства припреме измене одговарајућих прописа. Ово из разлога што је Законом о платама у јавним службама и државним органима прописано да коефицијент садржи у себи и додатак на име накнаде исхране у току рада и регреса за коришћење годишњег одмора. 4.3. Чланови Радне групе су сагласни да се одговарајућим мерама већ од 2009. започне смањивање садашњих превеликих распона у зарадама државних службеника и намештеника. 4.4.Предлаже се Влади да за 2009 сагледа могућности повећања неопорезивог дела зарада, што би побољшало материјални положај запослених са најнижим зарадама поготово у радно интензивним секторима 4.5.Представник послодаваца сматра да, с обзиром на постојећа ограничења у пословању и већ велика фискална оптерећења, није реално очекивати примену проширеног дејства ОКУ на целу привреду. Повећање зарада и запослености могуће је побољшањем укупног пословног амбијента и додатним смањењем фискалног терета привреди. 4.6. Чланови Радне групе сматрају да је за успешно остваривање развојних циљева Србије у наредном периоду, поред пуног ангажовања Владе, послодаваца и запослених, неопходно укључити и остале друштвене групе у свим областима живота. Београд, 6.10.2008. За Привремено радно тело Јуриј Бајец, Координатор Прилог 1 Законски третман накнаде за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора у периоду 2001-2008. год. 1. Према Закону о радним односима, који се примењивао до децембра 2001.године, било је утврђено да запослени има право на додатак на зараду за исхрану у току рада (за дане проведене на раду) и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права била је утврђена Општим колективним уговором закљученим 1997.године (први је био закључен 1990.године) и то: -накнада за исхрану у току рада, у висини од 20% просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике и -регрес за коришћење годишњег одмора, у висини просечне месечне зараде по запосленом у привреди Републике, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике. Према члану 25. став 1. тачка 3. и 6.Закона о порезу на доходак грађана (пречишћени текст у «Службеном гласнику РС» 54/99), било је утврђено да се не плаћа обавеза на порез на доходак грађана, и то на: -регрес за коришћење годишњег одмора - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором за целу годину и -месечна накнада за исхрану у току рада - до износа који је као најнижи утврђен Општим колективним уговором. 2. Изменама Закона о радним односима (у јуну 2001.одине) било је предвиђено да додатак на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора имају карактер зараде. Од јула 2001.године, Законом о порезу на доходак грађана утврђено је да, с обзиром да наведена примања у складу са Законом о раду имају карактер зараде, нису ослобођена плаћања обавеза по основу пореза из зараде и доприноса за обавезно социјално осигурање. 3. Законом о раду (децембар 2001.године), који се примењивао до марта 2005.године, није било утврђено право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Сходно томе, од децембра 2001.године, када је ступио на снагу Закон о раду, није постојала обавеза примене Општег колективног уговора, у делу који се односио на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. По ступању на снагу Закона о раду, већина послодаваца је месечну накнаду за исхрану у току рада и 1/12 регреса уградила у коефицијент за обрачун и исплату зараде, тако да запосленима нису биле по наведеним основама умањена примања. За јавне службе( образовање, здравство, култура, социјална заштита и др.) то је утврђено законом, а за јавна предузећа чији је оснивач Република колективним уговором. Ова решења још увек се примењују у јавним службама и јавним предузећима ( ЕПС, НИС, Србија гас, ЕМС и др.). Радна група не располаже подацима колики је број послодаваца који су 2001. године у коефицијент уградили накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора и да ли су задржали то решење као што је у јавним службама и јавним предузећима чији је оснивач Република. Законом о платама државних службеника и намештеника (јул 2006. год.) није предвиђено да коефицијент садржи накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Према овом закону основна плата државних службеника и намештеника састоји се од основне плате и додатка на плату (минули рад, ноћни рад, рад на дан празника, прековремени рад, приправност и додатно оптерећење на раду). 4. Законом о раду (март 2005.године), амандманима народних посланика, утврђено је право запослених на накнаду за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора. Висина ових права није утврђена Законом. Општим актом (колективним уговором или правилником о раду) утврђује се висина ових права. Према Закону о раду, из марта 2005.године, Општи колективни уговор и посебни колективни уговори, закључени пре 21.децембра 2001.године престали су да важе у месецу септембру 2005.године. Применом наведене одредбе Закона, престао је да важи Општи колективни уговор, закључен 1997.године. Прилог2 Графикон 1 – Просечне нето зараде у региону у ЕУР Извор: Министарство финансија и МАТ Графикон 2 – Однос привредног развоја и просечних зарада у региону Извор: Министарство финансија и МАТ 30. septembar 2008. SIT GLADNOM NE VERUJE Neverovatno ali istinito je da se u zadnjih par meseci kasni sa isplatama zarada zaposlenim u Jat-Tehnici, i ako tačka 79 Kolektivnog ugovora definiše datum isplate. Možda to mnogo ne tangira menadžment Jat-Tehnike, jer su njihova primanja definisana posebnim aktom, ali se pitam zašto ćute naši reprezentativni sindikati? Možda je to iz razloga što se članom 80 Kolektivnog ugovora garantuje tajnost zarada, pa su time zaštićeni i zato ćute. Bravo sindikalci! Pravi ste! Tragikomično je i to što zaposleni na privremeno povremenim poslovima nisu primili svoje zarade već četiri meseca, a pojedinci obavljaju vrlo odgovorne poslove. Da li su ti zaposleni potrebni kompaniji i, ako jesu, zašto se i prema njima ne poštuju zakonske odredbe? I njima je za egzistenciju potreban novac, a odgovornost na poslovima koje obavljaju bila bi na višem nivou. Najava smanjenja plata i primanja novih kadrova još je jedna u nizu najava menadžmenta, i ako je tender već uveliko u toku, prosto je neprihvatljivo da se takve stvari dešavaju. Praksa je sasvim drugačija. Obično menadžment smanjuje ljudstvo i povećava plate. Ovakav postupak menadžmenta uz saglasnost pojedinih sindikalnih predstavnika ne obećava nam neku lepu budućnost. Znajući da smo 2007.godinu završili sa skromnih neto dobiti od 31.000 evra dodatno nam uliva nesigurnost, i ako se po objavi tendera pričalo o našim fenomenalnim rezultatima u 2006. i 2007.godini i o našem prosperitetu i još sjajnijoj budućnosti. Znamo da od juna nema posla za treća lica, a uz konstataciju da nam najbolji partner Jat – Airways najavljuje korekciju ugovora, po nas lošiju. Logično je da se zapitamo šta će nam se sve još loše desiti do kraja godine? Bojim se da ne doživimo 2004. kada smo ostali uskraćeni za jednu i po platu. Istina i stvarnost su jedno, i to nas prati, a priče, obećanja i želje su drugo. Sindikat ’’Jat-Nezavisnost’’ je sa vama. Zajedno sa vama hoćemo da ostvarimo sva prava koja su nam potrebna za svetliju budućnost. Zajedno smo jači! 1. avgust 2008. SASTANAK SA RUKOVODSTVOM JATA Delegaciju Sindikata „Nezavisnost”, u čijem su sastavu» Detaljnije 14. jul 2008. OBAVEŠTENJE Poštovane kolege, obaveštavamo vas da Granski sindikat » Detaljnije 11. jul 2008. KO VOLI VIŠE JAT OD NAS JATOVACA Generalnom direktoru Jata S.Vlaisavljević » Detaljnije 20. jun 2008. Privatizacija s kim, koja je najbolja Objavljen je tender za prodaju Jat-tehnike. Sada počinje jedna vrlo važna » Detaljnije 2. jun 2008. Čeka se država Na inicijativu Predsedništva Sindikata „Jat-Nezavisnost”, 28. maja je održan sastanak predstavnika ovog sindikata i Saše Vlaisavljevića, generalnog direktora Jata.» Detaljnije 30. maj 2008. Ugrožena sindikalna prava zaposlenih Čitajući odluke organa Sindikata aviomehaničara, koje su objavili na svom sajtu 2. i 3. aprila, najblaže rečeno, ostali smo bez teksta.» Detaljnije 28. maj 2008. Počelo pregovaranje za Kolektivni ugovor JAT-a Nedavno je otpočeo pregovarački proces oko usvajanja Kolektivnog ugovora sa ovlašćenim predstavnicima Vlade i Jat Airwaysa. » Detaljnije 22. maj 2008. Ko nam skroji kapu Poštovane kolege, želimo da vas podsetimo, da je 2006. godine potpisivanje Kolektivog ugovora u JAT-Tehnici, između poslodavca i dva reprezentativna sindikata SSVMS-a i SSZJT-a, pozdravljeno od strane zaposlenih i ostala tri sindikata u JAT-Tehnici.» Detaljnije 1. maj 2008. Praznična čestitka Poštovane koleginice i kolege, srećan vam Prvi maj, Međunarodni praznik rada! Želimo vam da budete zdravi, uspešni i srećni! Pogledajmo istini u oči i izborimo dostojanstvo radničkoj klasi Srbije! Nagomilane problema rešavajmo za pregovaračkim stolom. Ali, ako izostane dijalog, neka nam ne budu strani ni ostali oblici sindikalne borbe. Mi smo ti koji radimo, gradimo, stvaramo i unapređujemo, I ZATO POVRATIMO NADU, NE DAJMO DA NAS KRADU! Mnogo je pitanja na koja radnici Srbije ni do ovog praznika rada nisu našli odgovore – kada će moći da se živi od plate; zašto za potrošačku korpu treba izdvojiti tri plate; ima li zaštite od ralja prljavog kapitala; dokle nemilosrdne privatizacije; kako to da je država uvek na strani investitora a radnici na vetrometini; zašto su poslodavci umišljeni bogovi; ko će stati na put šikaniranju na poslu; hoće li ikad zaživeti radna i rodna ravnopravnost... Ali nije nam cilj, da nabrajamo dileme i probleme, jer to bi potrajalo, već da sagledamo kako se hvatati u koštac s onim što izgleda nerešivo. U svetu, u Evropi kojoj toliko težimo, zajedničke muke i interesi, združuju radnike da podignu svoj glas i izbore se za osnovna prava. Sindikati i sindikalni aktivisti su tu da bi ih organizovali, hrabrili, predvodili ih do ostvarenja ciljeva. Ako ništa drugo, tradicija 1. maja treba da nas opomene da kao pojedinci ne možemo da učinimo mnogo, ali se i te kako možemo organizovani u jednom frontu, kao kontrapult kapitalizmu koji danas funkcioniše uz pomoć globalne strategije. Snažni sindikati jesu rešenje za kontrolisanje samovolje poslodavaca. Moderni sindikati, koji će pažljivije slušati svoje članstvo i njegove potrebe, koji će kroz analitički i živi terenski rad doći do konkretnih predloga i rešenja za otklanjanje problema i poboljšanje uslova rada. Pri kreiranju ekonomske politike, druga dva socijala partnera – predstavnici vlasti i poslodavaca – i u Srbiji moraju da nauče, da se stavovi predstavnika zaposlenih ne smeju olako shvatati i ignorisati. Nažalost, pravi je greh što stopa sindikalizovanosti radnika stalnog opada. Da li zbog apatije, nedostatka tradicije ili straha da se ne zameri poslodavcu, da se ne ostane bez posla i egzistencije? Istina, mnogi su izgubili poverenje u sindikate kao snagu koja nešto može da učini, jer u prošlom veku većina je nabavljala zimnicu i organizovala ekskurzije, viseći na zlatnom gajtanu direktora preduzeća, dok su drugi bili žrtveno jagnje demokratije, pomogavši joj da se ustoliči na razmeđu dva stoleća. Partije dične demokratije revanširale su se sindikalnim saveznicima tako što su radnike potpuno zaboravile u svojim stranačkim programima ili se histerično zalagale za ukidanje i dodatna ograničavanja i onako skromnih radničkih prava. Sećali su se sveta rada, njegovih muka i gorkog hleba, na velika zvona samo u glasnogovorničkim ideologijama pred izbore. Do duše, duhoviti bi doskočili opaskom kako to u Srbiji i nije tako retko! Da ne pominjemo primanja! Kada god je aktuelno stezanje kaiša, restrikcije, racionalizacije, po običaju, ogledna grupa su radnici. Da ne govorimo o hiljadama onih koji su ostali bez posla. Lepo je neko primetio kako su tranzicione (ne)prilike nametnule velikoj većini radničke klase da resto života odmori mozak i napregne kičmu. A posebna su priča tek oni koji nikada nisu, a očito i neće, ni dobili šansu da rade i zarade. Osam je godina prošlo od promena – i ništa! Čekanje je jedna od delatnosti u kojoj smo imali i previše iskustva. Svesni smo da nije dovoljno životariti ili preživljavati. Pa kada ćemo uživati? Međutim, imamo mi i snage, i znanja, i motiva, da pokušamo da stvorimo takav profesionalni i lični ambijent. I zato je potrebno da jačamo sindikalni duh. Od nevidljivih ili jedva primetnih pojedinca izrastimo u radničkog diva koji će sprečiti neoliberalni kapitalizam da nas potisne ka ropstvu. Udvorički se ponaša naša politička elita prema kapitalu, neoprezno mešajući kriminal, korupciju, rasprodaju i poslovni uspeh. I nije briga političare što ovdašnji kapitalizam nema baš nikakve veze sa industrijskim i postindustrijskim kapitalizmom koji je stvorio, toliko propagirano, blagostanje u Evropskoj uniji. Biće da je ovo kapitalizam sličan onom koji smo svi morali dobro da naučimo iz istorije – dakle, Čikago, sredinom devetnaestog veka! 29. april 2008. POTPISAN OPŠTI KOLEKTIVNI UGOVOR Radništvo Srbije, posle dve i po godine čekanja, uoči najvećeg praznika rada i radnika, dobilo je Opšti kolektivni ugovor, kojim se zaposlenima garantuje veća prava i bolja zaštita. Na Prvomajskoj konvenciji, organizovanoj 29. aprila u Centru „Sava” pod parolom „Demokratija to je dijalog”, na ovaj dokument, izuzetne važnosti, svoj potpis stavili su predsednici reprezentativnih sindikalnih centrala u Srbiji Branislav Čanak (Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost”) i Ljubisav Orbović (Savez samostalnih sindikata Srbije), dok je Stevan Avramović potpisao Opšti kolektivni ugovor u ime Unije poslodavaca Srbije. O značaju postizanja ovog pravnog rešenja koje će biti uporište u borbi za dostojanstven profesionalni vek, a koje je podsećanja radi, bio jedan od strateških ciljeva i našeg granskog sindikata saobraćaja i telekomunikacija „Nezavisnost”, govori i to da je svoje zadovoljstvo zbog parafiranja OKU istakao i predsednik Srbije Boris Tadić: „Zahvaljujem što ste pronašli kompromis, jer za to je potrebna najveća snaga,” istakao je on, dodavši da zahtev za povećanje plata nije dovoljan, potreban je i zahtev za povećanje rada, što će omogućiti upravo nastavak približavanja EU i otvaranje novih radnih mesta. Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, naglasio je da je ovaj trenutak važan za Srbiju i da je još jedan dokaz za to da „socijalni dijalog zaista nema alternativu”. Inače, poslednji opšti KU prestao je da važi još septembra 2005. godine. Za razliku od ranije, predstavnici sindikata prvi put su direktno učestvovali u kreiranju svake odrednice ovog akta. Međutim, nakon usaglašenih mišljenja i postizanja kompromisnih dogovora, Unija poslodavaca je beskonačno odugovlačila oko potpisivanju OKU, za šta odgovornost snosi i Vlada, jer je mogla da izvrši izvesnu vrstu pritiska na nju i da joj dodatni impuls kako bi se ovaj posao okončao znatno ranije. Međutim, strpljenje je na kraju ipak urodilo plodom, i prema rečima predsednika UGS „Nezavisnosti” Branislava Čanka, ovo je događaj koji će se pamtiti: „U Srbiji, u kojoj još od devedesetih tragamo za sobom, razgovor o socijalnom dijalogu uvek je delovao kao luksuz. Značajno je to što smo konačno stigli do toga da možemo da razgovaramo. Potpisujemo Opšti kolektivni ugovor posle dugog natezanja i on ima istorijsku vrednost, jer je prvi u čijem su stvaranju učestvovali sindikati i poslodavci.” Predsednik Čanak posebno je istakao da je OKU prvi znak odgovornosti sindikata i poslodavaca i preraspodele tereta tranzicije srpskog društva i privrede. Ovo je i civilizacijski pomak gde zreli, odgovorni ljudi prihvataju sve obaveze koje su svojim potpisom verifikovali. Da bi OKU ispunio očekivanja neophodna je njegova striktna primena, a od sindikata i članova sindikata zavisi njegovo sprovođenje i poštovanje. Potpisivanje nacionalnog kolektivnog ugovora na Prvomajskoj konvenciji „Demokratija, to je dijalog” konačno je povoljna i ohrabrujuća vest za radnike i sindikate, ali je istini za volju pomalo ostala u senci događaja na medijskoj sceni, jer istog dana u Luksemburgu potpisan je i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Inače, u Centru „Sava” najavljeno je i da će sledeći korak u uređenju odnosa sindikata, poslodavca i države, biti potpisivanje Društvenog ugovora, odnosno Socijalnog pakta, kojim bi bila obezbeđena sinergija svih socijalnih aktera u ostvarivanju društvenog napretka.

Telefon: 011 33 46 537 Fax: 011 33 46 103	Adresa: Nušićeva 4/V, 11000 Beograd Email: atitovic@jp.ptt.yu	Ukupno poseta: 6654

AKTUELNOSTI